Српско коло

Врој 22.

Загреб, 16. (29.) новембра 1905.

Год. Ш.

Излази два пута — ~ ш —— Огласи рачунају се по ~ У мјесецу — Ш&Ш |Р% ЈР% Н » Ш Ж ВГШ ШШ П "Ј еновник У- Ак0 севи ' " Ф 1Ш к! 1 НП ш1у°у^ Јачунају а се У јеЦијека за Ауетро-Угар- ■ ■ 1 | _ Ш ■ ■"% ■■■■■■ фтиније. ску: на годину К 240 ■■■ ■■■■■■■■ ■ ■ ■ Н Ш ■ Д Д Ш> ® ® ПО године. К 1 "20 ■ ■ шрг В8Г И Уредништво се налази у на четрт год. К —'60 Николићевој улици бр. 8. За друге земље: „а го- ПМОТ дину 4 круне. Поједи- Н Д Р( ) П Н 1/1 Ј |!/1С у I народног листа". РукоНИ бројеви 10 ПОТ. " ~ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) шмл* Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

3.000 круна на дугу. Због немарности наших дужника „Српско Коло" има на дугу 3.000 круна. Када „Српско Коло", које је тако јефтино, да га и највећи сиромашак може држати и платити, загази у толики дуг, онда се види, како појединци схваћају своју дужност према листу, који их поучава о свему што је добро и корисно. Преко 1500 има таких несавјесних дужника, који могу мирне душе подносити, да примају и читају лист, а да га не плате и тако да учине, да овај народни лист мора престати излазити, ако тако буде и у будуће. Када ће се код нас већ једном увидјети, да се не могу забадава давати новине, за које се плаћа велика сума за штампање, за људе, који пишу у новине, за људе, који воде књиге о свему томе и разашиљу лист. ГТа да се ту ради о великом новцу, него о К 2*40 на годину, које би човјек могао и испросити, не би човјек ништа ни рекао. Сваки дакако мисли, шта је то К 1'20, што их дугујем? Али када се нађе близу 2.000, који тако исто мисле и ураде, те остану дужни, онда за лист нарасте велика свота дуга, који га може да упропасти. Држимо, да образ и поштење наших дужника, не ће поднијети да их „Српско Коло", које их тако лијепо подучава, сматра својим упропаститељима, да ганосе надуши,штосе каже. Гдје има више претплатника и дужника у ком мјесту, нека један покупи од свију претплату и дуг нека пошље управи „Српског Кола" у Загреб. Тако се заштеди за поштарину и напутнице. Разложили смо и прије већ неколико пута дужницима „Српског Кола", како намјетешко издржавати лист поред мале претплате, а уз то још иТпоред неуредна плаћања те мале претплате. Зато сад пошљедњи пут свима дужниЧувајте и остављајјте сваки број овога листа,

цима поручујемо, да учине, што част и поштење захтијева, па да плате тај свој мали дуг. Ко и послије свега овога не плати, е тога не можемо више сматрати човјеком, кому је стало до његове части и поштења. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Права народна лолитика. Сада већ нема људи који не живе у некој држави, као што је то бивало у стара времена. Сва је земља подељена међу многобројне државе разиих народа и вера. Све су те државе зато на свету, да народ који је у њима осигурају од туђинских навала, да у народу уведу ред, закон, мир и да пораде око тог, како би народ у њима у свему пошао напред. Један човек сам Није врстан себи све то осигурати и привредити, зато се људи, што год бивају напреднији и паметнији, све чвршће удружују у државе. Али ако држава није врсна, да све оно уради што смо набројали, као на пример Турска, онда није вредна да опстоји на свету, треба да пропадне, па на њено место ваља да дођу друге државе, или туђе или да се она раздели на више мањих држава. Држава, дакле, мора се старати, да народ у њој пође у свему напред, бољем. Али у свима државама није један народ, а онда један народ није састављен од људи исте врсте, истог да кажемо заната. У једном народу има ратара, занатлија, трговаца, фабриканата, фабричних радника, чиновника и још много људи разних занимања. Држава мора да се брине за све своје држављане, то иште правица. Али држава мора да се особито стара за оне држављане, који су главни темељ држави, без којих би држава најтеже могла обастати; то би она морала управо радити, јер друкчије јој нема напретка; ако се поруше теме љи, оде држава. ^ јер ће вам требати и послије, да га читата^^