Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. 111.

ничка задруга у Грубишномпољу (удружење са неограниченом одговорношћу). Славонија (без Срема) броји сада са српскОм земљорадничком задругом у Грубишномпољу 32 српске земљорадничке задруге. Ето какви смо. „Привредник" доноси у своме 22. броју од ове године ову вијест: „Овде у Загребу излази народни лист „Српско Коло". Цена је томе листу 2 круне 40 потура годишње или 20 потура месечно, па опет има света, који — као што из позива и опомена „Српског Кола" видимо — тај лист прима а не плаћа га, већ остаје дужан, закида издавача. Може ли бити веће срамоте за такове читатеље народнога листа? И ми се још тужимо, да су нам ови и они непријатељи или душмани криви, а најкривљи смо ми сами свему нашем злу, јер са нашег немара, безобзирности наше према себи самима, рамље и запиње све наше што нам не ваља, а код нас много штошта не ваља, јер много нас не ваља". Ово је „Привредник" писао, док још није изишао 22. број нашег листа, у ком се на челу листа износи, како нам немарни дужници дугују преко 3000 круна за претплату. Да је „Привредник" за ово прије знао, како би тек морао покудити све оне немарне платише и дужнике, који својим таким поступком могу да упропасте и униште „Српско Коло", народни лист, који је досад Србима ратарима у многом погледу очи отворио и од користи био. Који ово буду читали, а знају да су скривили „Српском Колу", нека часа не почасе, него нека шаљу свој дуг и тако поправе погрјешку, коју су досад учинили. Грјехота је и мрава погазити, вели српска пословица. А каква би тек била грјехота упропастити народни лист, који је од користи народу и на добро га упућује. А ту грјехоту сви они чине, који примају лист, а не плаћају га, него пуштају, да се лист уваљује у све већи дуг, док тако не би на једном морао престати излазити. Сваком^дакле стављамо на срце и поштење његово ово, па онда Бог му, а душа му. Ваљда ће се послије овога свега и они најнемарнији тргнути и казати: „Мора да је наше „Српско Коло" у невољи, кад се овако и овлико јада. Ја нећу да будем међу онима, који му јаде задају, него ћу поштено платити што сам му дужан. То је право и поштено". -— Да видимо дакле, хоће ли бити икога, кога ће „Српско Коло" морати огласити свему свијету, да му је остао дужан и да му је учинио неправду.

Нове књиге. „Врач Погађач", илустровани шаљиви календар за год. 1906. Година прва. Уредио Стеван Бешевић-Петров. Издање Зорке С. Ј1. Лазића, рођ. Милетић. Нови Сад. Цијена 50 потура (филира). Ко хоће да се насмије и забави, нека овај календар набави.

О Г Л А С. Пошто је шума у порезној опћини Вучјак, која лежи између парохије Чечавац и Боломача, у опсегу од по прилици 500 јутара већим дијелом исјечена и искрчена, пружа се красна прилика раднику сељаку да до самосталности и сигурне коре хљеба дође. На тих 500 јутара имало би се населити до 50 породица, па пошто шума није још посве исјечена, отпало би на сваку породицу око 2 јутра шуме и 8 јутара за поткућницу и ораће земље, која би се још дјеломично искрчити имала. Осим горе наведеног, имаде у изгледу још око 800 јутара шуме, али колико ће на исту насељеника доћи, установиће се накнадно. Они, који би на ову насеобину дошли, могли би своју куповнину отплатити тако, да би у тој шуми гориво дрво сјекли и у Пожегу довезли, дочим би Српска Кредитна Задруга у Пожези дрва преузела и даље распачавала. Пошто је у тој околици сам српски живаљ, за желити би било, што је и намјера продавалаца, да се што више млађих снага јави, па у случају да се која породица и преко установљенога броја пријави,- настојаће се, да се и оне повољно смјесте. Понуде као и сва друга питања, ваља управити на Српску Кредитну Задругу у Пожези. 1654, 3—3

^ ^

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жељезних завојних капака

Р. СКРБИЋ

Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фабрицате Цјеновници бадава и Франко.

604. 5—2

Штампа: Српске Штампарије у Загребу,

Одговорни уредник: Јован Бањанин.