Српско коло

Стр. 16.

СРПСКО

коло

Год. IV.

Различне вијести.

Порука администрације. Стижу нам наруџбине за 1. и 2. број 1905. године. Ко има још тих бројева, молимо га нека нам пошље, Исељавање У Америку. Њујоршка „Српска Стража" пише: Никако неће да опадне досељеништво нашега народа. У прошлу недељу дошло је из Угарске 2143 досељеника, од ког броја беше 390 Срба. и Хрвата. У исто доба из Аустрије дошло је 3066 досељеника, од којих беше осам стотина тридесет и шест Срба и Хрвата. Шта ће то бити са нашим народом ту и тамо у домовини? Туђин ће заузети наше огњиште, а ми ћемо се овде у дебелом мору странаца изгубити сасвим. Исељавање У Америку. Године 1905. су четири исељеничка пароброда Кунард-линије „Карпатија", „Панонија", „Славонија" и „Ултонија" 24 пута путовала од Ријеке у Њу-Јорк. Сваки су пут возили просјечно од прилике 1585 путника. Тако је цијеле године иселило преко Ријеке 37.800 људи. Исељавање У Америну. Прошле године иселило се преко Хамбурга у Америку 143.375 људи. Преко Бремена отишло је 186.856 исељеника. ПлаЋа предсједника француске републике. Предсједник француске републике добива 1,200.000 франака плаће и 700.000 за репрезантационе и путне трошкове Цивилна листа владара Аустро-Угарскога је 22 милијуна К, краља пруског 15 милијуна марака, енглеског краља 543.000 фунти штерлинга (13 милујуна К), талијанског краља 16 милијуна лира, а руског цара 13 милијуна рубаља. Старост дрвеђа. Најмање живе јабланови. Неке врсте дочекају једва 40 година. Бршљан живи 450 година, јавор 500, бреза 600, ципрес 800, платана и липа до 1000, јела 1200, храст 1500, кедар 2000. У Калифорнији има дрвећа, које дочека 5000 година. Цигани варалице. Из Стубице јављају, како је циганска дружба циганског капитана Николића преварила неког сељака Фрању Горичког из Светог Крижа. Један циганин потајно дојави, да је капитан цигански дошао краћом до 1200 К, па како је то проклет новац, он ће га дати Фрањи за 200 К. И збиља се Фрањо даде насамарити. Скуца некако једва 140 К, састане се с Циганима у шуми, даде им 140 К. Чим су Цигани добили новац, потуку се тобоже ножевима, батинама и другим оружјем. Фрањо се препане и побјегне од страха, а Цигани се измире и стану се частити с његовим новцем. Дабогме, да му кесе са 1200 К нису дали. Жандари су касније ухватили Цигане, али новца већ није било. Писмо Србина ратара о дужницима „Срп. Кола". Славно уредништво! Ево вам шаљем претплату за народни лист „Српско Коло" 4 Круне и 80 фил., и то за Стеву Вучковића ратара из

Горње Рашенице пошта Ивановосело и Јандрију Каравла ратара из Дол. Рашенице за дојдућу годину 1906Молим да ми изволите обзнанити, јесте ли добили претплату за прошлу годину 1905., ако нијесте добили, ја ћу то потражити и вама свеједно претплату послати и за годину 1905. Све мислим да није послато, кад онолико дужника имате. То је срамота за нагае ратаре, да нијесу кадри илатити ону малу своту новаца. Уз поздрав желим вам сретно и здраво прославити наше српске благдане. У Рашеници , 6. сијечња 1906. Јандрија Еаравла ратар. Доносимо ово писмо, да виде наши немарни дужници, како се овај Србин ратар сјећа „Српског Кола" и не би рад, да га закине, да му остане дужан. Надамо се, да ће ово потакнути наше дужнике, да учине своју дужност и плате, што су дужни. За њих није то велики новац, али је за „Српско Коло" велика помоћ код тако много дужника.

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жел=>езних завојних капака

Р. СКРБИЋ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФтине Фабрицате

Штампа: Српскв Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник : Буде БудисављевиЋ