Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО

коло

Год. IV.

и свој извоз све, а Србији неће да даде готово ништа. Зато је странка самосталних радикала, која је на влади, закључила,давлада несме склопити уговора, ако АустроУгарска не допусти да Србија своје пољопривредне производе може извозити без сметња и великих царинских терета. У Хрватској владиновци, франковци, радићовци и њихови листови сложно ударају на Србе и Хрвате, који донијеше задарску и ријечку одлуку. На Ријеци је требао да буде 19. фебруара састанак слободних Хрвата и Срба из Хрватске, Славоније и Далмације с Маџарима од опозиције, па да се разговоре и можда споразумију на темељу права и правице. Бечу то није било право, па зато је баш 19. фебруара растјерао угарски сабор и тако омео заказани састанак, док се у Угарској не проведу нови избори за сабор. Они, који служе Бечу, нападају као бјесомучни хрватске и српске родољубе, јер се боје ако се они споразумију с Маџарима, паде данашња влада у Хрватској, и за то сложно ударају. У Угарској Фејеваријева влада ради, што хоће. Забрањују се народне скупштине готово као и код нас. Збацују се жупанијски чиновници, који неће против закона да раде, па се постављају други. Непоуздани велики жупани замењују се новима, а постављају се у жупаније и градове комесари, који раде како хоће и како им влада заповеди. Прогони се штампа и укидају се крајцарашки листови, јер је забрањено продавати их по улицама. Ради се онако, како је Беч радио и прије 40 година и с Угарском и с Хрватском и Славонијом. Разлинне вијести. Свијету на знање. (Дубрава код Врбовца 25. II. 1906.). Данас је овдје годишњи сајам и прилично се тржи. Обична цијена је постигнута 34 новч. за килограм осредње ухрањених волова — живе ваге. Месар из Загреба г. Лудвиг Куштан купио је од Павла Стјепановића из Цепидлака (опћ. Св. Иван Жабно) два вола за 375 фор. и свој биљег ножицама (шкарама) на волове ставио. Кад је требао волове платити, вели Куштан, да их је погодио за 275 фор. а не 375 и силом хоће волове за ту цијену. Павле не да волова ту се сакупила множина народа и веле месару, како може и мислити, да би добио тако тешке волове за 275 фор., али он не слуша никога, него хоће силом волове. Оду с воловима на комисију, вагну их — 1133 кг. — обрачунају по 34 новч. — волови вриједе 385 фор., а г. Куштан просто каже, да неће волова, па нека га иде Богу тужити! Капаре није дао, волове је зарезао, па што да чини сад Павле Стјепановић? Други месар му збија цијену, кад види да су забиљежени — па је ли право да сељак губи? На комисији упутише сељака, да преда месара суду! А зашто је онда комисија? Очевидаџ. Узор задругари. У Србији излазе новине, које као и наше „Српско Коло" пишу просто и разумљиво за тежака, а зову се „Подринске Новине".

У тима новинама читамо како су 1900. године основали тежаци (ратари) земљорадничку задругу у селу Липолисту. Та је задруга у свему напредовала, те задругари науме, да начине кућу задружну, у којој ће се састајати и где ће бити њихов уред. Њих 28 сложе се и даду сваки по 48 динара (круна), а то је свега 1344 динара. Сву грађу: камен, цигљу, креч, песак, дрвену грађу сами довезу и припреме. Тако су начинили кућу дугачку 12 метара, широку 6, са три одељења унутра. Кућа је била готова 1904. године. То је слога и љубав за задругу. Оних 28 задругара нису мислили, недамо ми новаца, па да онда од куће имају користи и они, који ће после ступити у задругу. Сад има задругара 44.

ТРЕБАМО НОВЈЕКА

здрава, ВЈешта свима гранама ратарства. Услови су врло повољни. Првенство имаду особе неожењене, или ожењене с одраслом дјецом, и Срби прав. вјере. — Обратит^ се треба на управу манастира Моштанице (Босан. Дубица), уз свједоџбу свога пароха. Управитељ манастира Петар Иванчевић 1964 2—6 јеромонах.

I

<$>

А ^ ^ ~ ~ ~

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жешезних завојних капака Р. СКГГ.ИЋ Илица 40. — 31ГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТин> Фабрицате

Штампа : Српске Штампарнје у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављев