Српско коло
Врој 7.
д рзгго ^ Загреб, 30. марта (12. априла) 1906.
ГОД. IV.
Излази два пута — у мјесецу ^ ЦиЈена за Ауетро-Угареку: на годину К 240 на по године. К 1 - 20 на четрт год. К —60 За друге зенље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.
СРПСКО К0Ј10
НАРОД^И ЛИСТ
Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. ——-
Уредништво се налази у Николи^евој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског кола народног листа". Руко— писи се не враћају. —
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
е: Уредништво „Н. Србобрана'
Пронитајте! Још само овај ускршњи број шаљемо онима који су платили лист до краја 1905. године. Ноји за 15 дана не пошаљу претплате за год. 1906., не Ћемо им више слати листа, а осим тога добиће опомене, да плате по 60 потура за прошлу нетврт. Ко хоЋе дакле, да и даље добива „Српско Коло", нека одмах пошаље претплату за ову годину. На вересију и за бадава не можемо и не Ћемо ником давати листа. Уредништво и управа „Српеког Кола". Примирје у Угарској. Изненада, кад се то већ чинило немогуће, дође вијест, да Маџари са краљем склопише примирје. и о во Ј е врло важан догарај и ми морамо о њему своју рећи. Ми знамо, зашто је дошло до сукоба између Маџара с једне стране, а краља и Аустрије са друге стране. Маџари хоће, да буду самосталнији од Аустрије, хоће оно што сваки народ жели. Они иду за тим да осим краља немају ничег заједничког с Аустријом. Тако Маџари затражише прије три године, да им се даде војска, у којој ће бити маџарска команда. Али по уговору што су га 1867. године Маџари склопили с Аустријом, припада право заповједништва и уређења војске краљу. Ни краљ ни Аустријанци нису ради, да се војска расцијепи. С тога се они успротивише. Краљ је рекао, да по уговору он заповиједа с војском. Маџари су рекли да је то истина, али то право је дао народ краљу, јер све право потиче из народа. Народ га може и одузети, кад види да је потребно. Тако је дошло до сукоба. Кад је дошло до сукоба у једној ствари, брзо се нашл® и других ствари, згодних за кавгу. Краљ није попуштао, а Маџари опет не дадоше у свом сабору држави регрута, пореза, ни новаца. Сабор има то право, ако мисли, да влада не ради по закону. Тако је у држави све запело.
Кад је краљ видио, да Маџари не попуштају, распусти маџарски сабор. Оне посланике, који нису хтјели отићи из саборнице, растјера војска. Влада коју је поставио краљ, стане отпуштати све чиновнике, који су држали уз маџарске народне странке, почне одузимати жупанијама и градовима њихову самоуправу (право да сами управљају својим пословима). Уз то се одлучило, да се нови сабор не сазива у року, који је по закону одређен. Дошло је дакле до тог, да се погазе сви закони па да се влада без њих. Али то је ваљада било цревише и краљу и влади његовој. За неко доба могу се народу силом зачепити уста, али за увијек не, а особито пршљивом, куражном маџарском народу А кад би дошло вријеме, да народ скине окове, онда тешко оном, ко је прије народ оковао. Зато су одлучили они из Беча, да се још једном пробају погодити с Маџарима. И погодили су се, у часу, изненада. И Маџари су се били уморЦли, ни они нису били сигурни, да ли ће из боја изаћи као побједитељи или као побијеђени, па су пристали на погодбу. Погодише се, али ова погодба није коначна, она је само привремена. Борили се, уморили се, па склапају примирје, да се одморе и опет омјере своје снаге. Рекоше једни и други, нека народ пресуди. А ево како: Ни у Угарској нема свако лраво гласа за сабор. Има их. пуно више право гласа него код нас, али не сви. Сад су се погодили краљ и Маџари, да се свима даде право гласа, да сав народ избере нови сабор, па ће се видјети, шта ће тај сабор рећи, који има право говорити у име читава народа, а дотле ће оставити на страну кавгу, остаће све при старом. Владу ће преузети неки краљеви људи и људи, што их желе маџарске народне странке, да буде право и краљу и Маџарима. Најприје ће бити избори за сабор по старом закону изборном. Тај сабор створиће закон, којим се свима даје право гласа. Онда ће опет бити избори, по том новом закону. И текар тај сабор, што га читав народ изабере рећи ће важну, одлучну ријеч.
Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер Ће вам требати и послије, да га читат