Српско коло

Врој 10.

Загреб, 16. (29.) маја 1906.

Год. IV.

Излази дв а п у Х а — У м Јесецу ффф циЈена за Ауетро-Угареку: на годину К 2-40 на по године. К 1'20 на четрт год. К —'60 За друге зенље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. Ф ^ ^ Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко~ писи се не враћају. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Народна побједа.

Ви знате, да је пређашња владина странка при пошљедњим изборима остала у мањини. У сабор су тако послије много година ушли први пут у већини прави народни људи противни садашњој влади, људи, који хоће да свом народу даду сва права, што му припадају и без којих не може да живи и напредује као народ. Каца тако бан и влада изгубе у сабору већину, онда им преостаје двоје: да оставе своја мјеста, или како се учено каже, да даду оставку, или да се распусти сабор, па се нареде нови избори. Но наша влада и бан нијесу одступиЛИ, а нијесу ни израдили, да се распишу нови избори, него су остали на својим мјестима. Надали су се, да ће се међу тим опозиција између себе посвадити, распасти се, па да ће они опет и њихова странка бити господари у сабору. Но у сабору су увијек здружена српскохрватска опозиција и Старчевићева странка права биле сложне против владе и бана. Када је наш сабор одгођен због заједничког угарско-хрватског сабора у Будимпешти, који је отворен 21. о. мј., камо је морало ићи и наше одасланство (делегација), наставила се у Пешти борба између здружене хрватскосрпске опозиције и владе бана Пејачевића и његове странке. Владина странка и њезини људи све су радили, да посију неслогу међу опозицију и да остану њезини људи на влади. Кад им ни то није помогло, хтјели су, да се опозиција с њима здружи. Но здружена српскохрватска опозиција једном је за увијек отворено и јасно изјавила, да не ће заједно радити с владином странком ни с људима владине странке, док су у тој странци, него да им је слободно придружити се опозицији, ако иступе из владине странке и ако пристану уз ријечку одлуку (резолуцију). Те своје одлуке опозиција се чврсто држала и није хтјела ни за длаку одступити од ње. Међутим је краљ изјавио жељу, да гроф Пејачевић остане бан, а он да се споразумије с опозицијом, што опозиција захтијева. Опозиција је на то одговорила: Добро; ако гроф

Пејачевић остаје бан, ми тражимо да иступи из владине странке, да буде изван странака, даље да отиђе са свога мјеста садашњи подбан Чаврак и одјбд ни- п редстојник за правосуђе д-р Лука МарјановиКТ**Д а се У споразуму с нама постави други подбан и други одјелни предстојници, дакле да дође друга влада. Ви знате, шта се све догађало под овом владом, о томе вам не треба више да говоримо, па зато јој срећан пут за увијек. Даље опозиција тражи, да се што прије сазове наш сабор, који ће одмах донијети закон о пороти, о независности судаца и о слободи и чистоти избора за земаљски сабор. Кад то све сабор сврши, да се тек тада сабор одгоди до јесени, али да га не одгоди краљ својим писмом (рескриптом) него да га одгоди сам саборски предсједник према закључку самога саиора. Као што се из Пеште јавља, бан је пристао на све ово, што је тражила опозиција и тиме је опозиција извојевала велику побједу за народне правице и слободе. Народ може бити задовољан радом посланика српско-хрватске опозиције, а у будуће биће тај рад још обилатији и берићетнији, те ће народ и опет, кад дође доба, моћи мирне душе повјерити судбину своју у њихове руке, бирајући их опет за своје посланике. Говор д-ра Вогдана Медаковића. Као што смо јавили у прошлом броју, доносимо сад ево говор, који је г. д-р Богдан МедаковиИ предсједник српске народне самосталне странке изговорио, када је изабран за предсједника саборског: „С осјећајем дубоке захвалности примам овај избор, а и у име својих другова и биљежника и квестора (саборски чиновник) захваљујем такођер високом сабору. (Живио!) Нека ми буде цопуштено прије свега, да у име сабора кажем: хвала нашему поштованом старини, који је овако складно руководио до сада, оному дичному патрицију (човјек уважена господскога рода) ријечком, који је сим^ патичном (милом) али уз то снажном и значај-

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер Ће вам требати и послије, да га чит