Српско коло

Год. IV.

СРПСКО коло

Стр. 7.

патријар српски, који је с кнезом Лазарем порадио да се измири српска црква са грчком, те ова скиде проклество и призна српску патријаршију. Св. Јеврем је изабран за патријара 1375. после Саве IV. — Тога дана пада и св. Вит, који је за доба римскога цара Диоклецијана као дечак мученички погинуо, што се не хтеде одрећи Христове вере. По св Виту или Виду зове се 15. јуни и Видов-дан. 24. Рођење св. Јована Крститеља или (у народном говору) Ивањ дан. Свети Јован је син јерусалимског свештеника Захарије и жене му Јелисавете. Родио се на шест месеци пре рођења Христова; родитељи му беху тада већ доста стари. Још у млађим годинама је отишао у пустињу и тамо је био до своје 30. године, живећи о дивљем меду и корењу и спремајући се за учитеља јеврејског народа. Навршивши 30 година оде на обалу Јорданову и викаше људима: „Покајте се, јер се приближи царство небеско!" Многи се покајаше, те је тако св. Јован спремио људе за долазак Спаситељев, због чега се и зове Претеча (пред-теча, који напред тече или иде). 29. Св. апостол Петар, син Симонов, беше рибар у Галилеји а после један од 12 ученика Христових. Одликовао се тврдом вером у ХрИста; он беше сведок најважнијих догађаја у животу његову, први проповедник Христов и један од најглавнијих оснивача Цркве Христове. Писао је две посланице.

Наши дописи.

Ивањски бок. Захваљујемо вам на доброти што нам наше дописе у прошлој години у вашем народном листу „Српском Колу" и то у бројевима 13. и 23. на јавност изнесосте. Ми вам већ рекосмо, да би читаве књижурине написати морали, док би сва недјела, насиља и глобљења описали, али истини за вољу морамо још коју да о нашем биљежнику и опћ. управитељу Стојану Дукићу у Црквеномбоку речемо: г. Стојан Дукић, опћ. управитељ и биљежник у Црквеномбоку, досад нас је свих мука намучио, а сад је почео и јавно тући, а апсане (затвори) никад се не празне са невиним и недужним жртвама. У прошлој години, кад је 13. број „Српског Кола" свијета угледао, он већ (Дукић) није знао, шта би од бјеснила започео, те похита, да нас тужи кр. државном одвјетништву, мислећи, да нема онога, ко би се усудио наше наводе потврдити и засвједочити пред кр. кот. судом или пред самим кр. судбеним столом. Али не само да наши свједоци наше наводе засвједочише, него шта више још су код кр. кот. суда изјавили, да смо ми и премало описали Дукићева недјела, па нам дадоше повода, те га и у 23. броју од прошле године у „Српском Колу" нападосмо, како је наиме задруге Скробе из Ивањскога бока и Јакова Драгосављевића из Црквеног бока новчане пошиљке проневјерио и у својој раскалашености проћердао.

За овај посљедњи наш допис није имао куражи да нас судбено прогони, него нас на све начине изазива, хапси, око кућа наших и наших свједока засиједа и о глави нам ради. Са његовом се истрагом „страшно затегло" и он има право што каже: „Ја сам овдје Бог и господин управитељ и док ми је мојих заштитника у Костајници, Петрињи и Загребу, не бојим се никога и могу радити шта год хоћу. Ја ћу мојим противницима већ показати, колико је моћан Дукић и колико је власт његова широка". Молимо вас да овај наш допис у првом идућем броју „Српског Кола" одштампати изволите не би ли већ једном и кр. судбени стол у Петрињи истрагу нашу довршио и што скорију расправу одредио, кад већ неће да га власт на наше молбе суспендује и с врата нам га скине. У Ивањском боку, 4./6. (22./5.) 1906. Миле Ћорић, Милан, Поповић.

о о о о

__9

СРБИ ТЕШАЦИ! Шаљите добру, здраву и паметну дјецу на норисне - - - занате - - -

Оснивдјте Српсне ратарске (земљорадничке) задруге

/3

«Ј« -4« ФФ?

СРБИ ТЕЖАЦИ!

Ш

Купујте и читајте „Привредник" лист Главног Савеза Српских Ратарских (Земљорадничких) Задруга у Загребу.

Шта се збива у нас и у свијету. Пут краља Петра. Како се чује, српски краљ Петар кренуће наскоро на пут, да походи европске владаре. Најпре ће походити краља Фрању Јосипа I, у Бечу, а одатле ће кренути даље. Држи се да ће нашег владара походити већ у месецу јулију и то у Ишлу код Беча. Енглесна и Србија. Познато је да су после убијства краља Александра опозвале биле стране државе своје посланике из Београда. Доцније су ове држав@ послале натраг своје представнике, само Енглеска није то хтела, јер је тражила да се официри завереници казне. Народна је скупштина у Београду, после убијства, а приликом избора новога краља, изјавила своју захвалност официрима завереницима и војсци, која је земљу ослободила од једног тиранина. Тешко је дакле и готово немогуће било казнити заверенике после таке скупштинске речи. После дугих преговора ипак је најзад успело српском државнику Николи Пашићу, да обнови везе с Енглеском. Четир главна официра завереника стављена су у пензију с потпуном платом и Енглеска се задовољила, па је послала одмах и свога посланика Уајтхеда, који је већ стигао у Београд^

■>/'