Српско коло

Год IV.

СРНСКО КОЛО

Стр. 3.

Па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, „На горе јој милост доносио! „Заклала ти сивога сокола". Павле пита сестрицу Јелицу: „Зашто, сејо? да од Бога нађеш!" Сестрица се брату кунијаше: „Нисам, брате, живота ми мога, „Живота ми и мога и твога!" И то братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, Она оде вече по вечери, Те украде ноже заовине, Њима закла чедо у колевци. Кад у јутру јутро освануло, Она трчи своме господару Кукајући и лице грдећи: „На зло, Павле, сеју миловао, „На горе јој милост доносио! „Заклала ти чедо у колевци; „Ако ли се мене не вјерујеш, „Извади јој ноже од појаса". Скочи Павле кан'да се помами, Па он трчи на горње чардаке, Ал' још сестра у душеку спава, Под главом јој злаћени ножеви; Павле узе злаћене ножеве, Па их вади из сребрних кора; Али ножи у крви огрезли; Кад то виђе Павле господару, Трже сестру за бијелу руку: „Сејо моја, да те Бог убије! „Буд ми закла коња на ливади „И сокола у зеленој башчи, „Зашт' ми закла чедо у колевци?" Сестрица се брату кунијаше: „Нисам, брате, живота ми мога! „Живота ми и мога и твога! „Ако ли ми не вјерујеш клетви, „Изведи ме у поље широко, „Па ме свежи коњма за репове, „Растргни ме на четири стране". Ал' то братац сеји не вјерова, Већ је узе за бијелу руку, Изведе је у поље широко, Привеза је коњма за репове, Па их одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, Онђе расте смиље и босиље; Ђе је она сама собом пала, Онђе се је црква саградила. Мало време за тим постајало, Разбоље се млада Павловица, Боловала девет годин' дана, Кроз кости јој трава лроницала, У трави се љуте змије легу, Очи пију, у траву се крију. Љуто тужи млада Павловица,

Па говори своме господару: „0 чујеш ли, Павле господару! „Води мене заовиној цркви, „Не би ли ме црква опростила". Кад то чуо Павле господару, Поведе је заовиној цркви, Кад су били близу б'јеле цркве, Ал' из цркве нешто проговара: „Не ид' амо, млада Павловице: „Црква тебе опростити неће". Кад то зачу млада Павловица, Она моли свога господара: „Ој Бога ти, Павле господару! „Не води ме двору бИјеломе, „Већ ме свежи коњма за репове, „Па ме одби низ поље широко, „Нек ме живу коњи растргају". То је Павле љубу послушао: Привеза је коњма за репове, Па је одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, Онђе расте трње и коприве; Ђе је она сама собом пала, Језеро се онђе провалило, По језеру вранац коњиц плива, А за њиме злаћена колевка, На колевци соко тица сива, У колевци оно мушко чедо, Под грлом му рука материна, А у руци теткини ножеви.

Кародно здравље. Срдобоља. V. Нвга болесника. 22. Код срдобоље је важнија добра и брижљива нега, него само лечење. Без праве неге срдобољи управо и нема лека. 23. Кад је већ зараза близу, ваља сваку нелагоду у желуцу и цревима озбиљније узимати. Нарочито ваља пазити, ако се већ јави бол и пролив (проточ, лијавица, крупа). 24. Чим се посумња на срдобољу, ваља на болесника боље припазити. Нека не иде на гозбе, састанке и рад, и нека се не креће на пут. 25. Кад се већ јаве знаци срдобоље, и за њега и за његове биће најбоље, да одмах легне у постељу. Мир и умерена, подједнака топлота ублажиће му болове. 26. Ако је икако могућно, треба одмах тражити лекарске помоћи. Што лекар нареди, ваља тачно извршити. 27. Док лекар не дође, олакшаћемо болеснику муке, ако му трбух будемо топло (загрејаним пепелом, црепом или топлом водом у боци) облагали. Може му се давати оцеђена чорба