Српско коло

Стр. 10.

СРПСКО коло

Год. IV.

§ 146. каже: Ко прекрши одредбе о затвору и надзору, које је власт издала за то, да се запријечи раширивање говеђе куге, крив је прекршају, те га ваља казнити строгим затвором до 3 мјесеца. Ако је због таког прекршаја одредаба (прописа) благо обољело од кужне болести, казниће се онај, који је хотимице (знајући) повредио одредбе (прописе), строгим затвором од једне године и глобом од 2—2000 круна. § 147. и !48. говори о том, како се има и ветеринар (марвински љекар) казнити глобом од 1—400 круна и затвором до мјесец дана, ако у силним случајевима ускрати помоћ без оправдана разлога или остави службу за вријеме трајања марвинске кужне какве болести. — § 149. вели: Ко на животињи, повјереној његовој пажњи, опази знакове бјесноће или друге које опасне болести, која би се могла пренијети на људе или животиње, а животиње те одмах не одлучи или иначе не учини нешкодљивима, те уједно не пријави области опажене болести, крив је прекршају, те ће се казнити глобом од 1—600 круна. Ако бјесноћа збиља наступи, те буде оштећен или човјек или живинче, казниће се строгим затвором од 3 дана до 3 мјесеца. Ако због тога умре човјек или задобије тешку тјелесну озледу, казниће се онај, који то није пријавио, према § 335. казненога закона строгим затвором од 6 мјесеца до 1 године дана. — § 150: Ко прекрши какав пропис или какву наредбу, издану да се запријечи опасност, која пријети здрављу људи од болесних животиња, и то другим начином, него што је установљено у напред поменутом 149. параграфу казниће се од 1—200 кр. — §151 вели даље: Затвором до I мјесеца и глобом од 1 —200 кр. казниће се: 1. ко прекрши здравствене прописе, који се тичу прегледења или поступања с благом или другом којом животињом, закланом за ужитак људи; 2. ако блашче или животиња, која се по постојећим прописима смије заклати само у јавној клаоници, другдје гдје закоље или заклати даде; 3. ако у мјестима у којима нсма јавне клаонице, прекрши прописе или наредбе, издане о клању блага или других животиња, те месо тако закланога блага или животиња за људску храну прода или употреби; 4. ко месо скапалога или закланога блашчета или животиње за људску храну употреби или у ту сврху другима даде (а зна да ■је скапало или било болесно па заклано). Ако се такав прекршај почини по други пут, а нијесу прошле још 2 године, откад је претрпљена пошљедна казна, може се казна повисити до 2 мјесеца затвора и до 400 круна глобе. — § 152. одређује: прекршај почини, те га ваља казнити новчаном глобом до 600 круна: 1. ко животиње или њихове сировине уважа мимо по-

граничних улазишта или то чини без обзира на §§ 5., 6., 41., 43., 44., 45., 46., 49., 50., и 51. (§ 5. прописује, да влада забрањује увоз марве из стране земље, ако у њој влада која кужна болест, а § 6. да се мора имати путница за марву која долази из стране земље, којом се посвједочава, да ни у мјесту одакле је живинче, ни у околини на 30 километара нема никакве заразне болести. Остали параграфи одређују што треба радити на границама када се појави говеђа куга у сусједној земљи и када се затвара граница); 2. ко прекрши одредбе, што их издаду области, када настане говеђа куга. §. 153. вели: Прекршај почини, те га вал>а казнити новчаном глобом до 400 круна: 1. овлаштеник или закупник сајма који не провађа у § 11. одређених ветеринарско-редарствених одредаба. (§ 11. прописује наиме, да страна говеда буду на сајму одијељена од говеда из мјеста, гдје се држи сајам и да на сајму мора бити марвински љекар); 2. ко не држи одредаба, прописаних у § 20. о отпремању животиња жељезницом и бродовима. (§ 20. прописује, да се за марву мора имати путница и предати марвуу мјесту гдје гласи путница, даље марва за клање и марва за расплод да се не смије заједно возити у истом вагону или одјељењу брода, као ни с марвом из стране земље); 3. ко не одијели здраве од болесне животиње; 4. ко продаје и употријеби месо, млијекоидруге пријесне производе болесних животиња; 5. ко лијечи животиње а нема за то право и способности, које закон прописује. — § 154. вели даље: прекршај почини, те га ваља казнити новчаном глобом до 200 круна: 1. ко прода, купи или отпрема марву без марвинских путница; 2. месар, марвински трговац или товитељ марве, који не раде по пропису §§ 12. и 13. (§ 12. ветер. закона каже: месари, трговци марвом и товитељи марве дужни су у року од 12 сати пријавити опћини страну марву, коју купе или допреме, те опћини предати на даљу похрану марвинске путнице. Марва месара и марвинских трговаца, с вана допремљена, смије на пашу само одијељена од домаће чорде, а мора да се држи одијељеном од домаће марве пуних 8 дана, рачунајући од другог дана, када је допремљена. § 13. вели: док траје марвинска која пошаст, власне су области забранити месарима и трговцима марве, да залазе у туђе стаје); 3. ко против одредаба § 14. марву не коље у клаоници и ко марву коље, а да прије није ветеринарно-редарствено прегледана (§ 14. прописује, да се марва, гдје се троши много меса, смије клати само у јавним клаоницама и да марву прије клања мора прегледати ветеринар, а гдје нема ветеринара за то одређени повјереник); 4. пастир, који против установа § 15. прими које живинче у