Српско коло

Год IV.

јека, те да од изборника својих, којима служи, затражи повјерење за будући а одобрење за досадањи заступнички рад. Затим у краће говори о раду коалиције, о њезиним тежњама и намјерама. Народ још не види користи од преокрета, али је томе криво, што се дуго чекало на народну владу. Данашња ће влада служити народ, као што је до сада народ служио влади. Уредићемо постепено али сигурно своје домаће ствари, али нећемо дирати туђе слободе, него ћемо тражити да и други штује, цијени и чува слободу нашу. Неправедно нам се приговара, што подржавамо везе с нашом браћом изван граница ове монархије; то су везе срца које се не могу прекинути наредбама и декретима. Те се везе морају поштовати, а Срби ће се међутим заузимати за права и слободе наше заједничке отаџбине Хрватске можда и више него наша хрватска браћа. Међу првим захтјевима тражићемо, да се осигура живот ратара, који је темељ наше народне снаге, а просјачки народ није у опће ни за какав напредак. Јасно је, да ћемо се заузимати за слободу сваког грађанина и спремати га за борбу и за наше државо-правне захтјеве. Приближивањем к народу успјех ће бити сигурнији. Радећи о опћим стварима, нећемо заборавити ни мјесне потребе. Жељезничко и т. з. козје питање у Лици нећемо и не смијемо пустити с вида, јер је то питање народног опстанка. Положај је наш и данас доста тежак, јер су Беч и Пешта навикли на нашу покорност, али уважимо, да су нам Нијемци највећи душмани, а с Мађарима можемо и хоћемо да живимо у миру и слози, док су приправни, да се заједно с нама боре за слободу малих и потиштених народа против завојевачке Аустрије. Нијемци раде против слободе других народа, нарочито против српскога, што нам свједочи истребљивање наше српске браће у Босни и Херцеговини. Тој и такој политици стаћемо на пут заједно с Угарском, јер нам то налаже и дужност као Србима. У свему томе раду треба слоге, јер у политици се данас ради с мноштвом (масама), а не с појединцима. (Бурно одобравање). Г. Вурдеља говори о привредној политици. Држава треба, да се брине о привреди, јер што је већа привреда то је држава снажнија. Привредну је политику уврстила у свој програм и српска самостална странка; само ако на том пољу ојачамо, моћи ћемо се успјешно борити за друге тежње. Земљодјелство је најглавнија грана привреде, јер се њиме бави највећи дио људства. Баш земљодјелство стоји код нас слабо према многим бољим одношајима у другим напреднијим народима, гдје се оно подиже удруживањем и умјетном обрадом. Сто-

Стр. 3.

чарство је такођер на слабом ступњу, дочим се трговина прилично подиже. Српска самостална странка настојаће, да се привреда унапреди и да се држимо начела „Свој своме". Ова ће се странка старати, да ваљаним законима подигне привреду, у којој је за нас у овим крајевима готово на првом мјесту и питање коза. То је за државу нашу било досад мало питање, али је нас разасуло по Прајској и Америци (глас: Откад су оне укинуте, све је добро укинуто). Послије лијепог и стварног говора пароха Вурдеље, узе закључну ријеч млади свештеник и катихета глински г. Јован РаиајиЛ. Он разлаже што је то организација и што је сврха и циљ организације појединих странака. Истиче важност извршних одбора и њихове дужности. Извршни ће одбори бити праведни тумачи народних жеља и потреба и они ће од времена до времена обавјешћивати свога засупника што народ хоће и жели. У извршни су одбор изабрани: Стојан Савић, Петар Коруга, Лука Дамјановић, Миле Кончар, Михајло Стакић, Симо Жигић, Илија ДракулИћ, Пајо Тишма, Вујо Опсеника, Стеван С. Калембер, Миливој Ћурчић, Стеван Вукадиновић, Максо Дракулић, Манојло Оклобџија, Станиша Дракулић, Буде Рапајић, Илија Ђерић-Шијан, Буде Вукадиновић, Петар Орлић, Милан Стојнић. ГедеонВурдеља, Милан Г. Ђукић, Гавро Љубовић, Милан Варда, Вид Бабић, Милан Михић, Петар Ковачевић, Мићо Делић, Вук Куга и Марко Влаисављевић. Послије окога избора захвали предсједник госп. Орлић народу, што је овако помно и тријезно пратио говоре и стави му на срце, да сложним и истрајним радом помаже један другога, јер је само у слози и зајет,ници спас. Из стотине грла заоре поклици нар. заступнику и српској самосталној странци, а одушевљени народ уз пјесму и клицање понесе свога заступника до недалеке баште г. Стојнића, гдје је био приправљен свечани банкет. Истога дана на вече било је цијело мјесто свечано расвијетљено, а родољубне се пјесме и клицање разлијегале дуго у ноћ. Сутрадан (10./1Х.) је народни заступник госп. Прибићевић походио и мјесто Заваље, гдје је такођер од народа био срдачно дочекан. Проборавивши кратко вријеме на Заваљу и саслушавши тегобе појединаца, враги се народни заступник у Петровосело, а одавле је отишао преко Коренице на Удбину и Лапац. * У недјељу 27. августа (9. септембра) одржана је у Борови , котару вировитичком, скупштина српске народне самосталне странке. Скупштину је сазвао тамошњи парох г. Вељко ЛукиЛ,

СРПСКО КОЛО