Српско коло

Год. IV.

Извршни одбор: Ђорђе Марковић поп, Стојан Бенак, Јосиф Ускоковић, Јаков Вудрог, Милић Шкорић, Марко Поповић, Јован Марковић учитељ, Матија Ногић (Гаћиште), Јоцо Живковић, Јово Лончар, Алекса Јасика, Ферко Тот, Вељко Лукић поп, Милош Дамјановић, Марко Амиџић, Ђорђе Коркут учитељ. Након тога је у кратком, али лијепом говору д-р Милован Жанић поздравио у име Хрвата, а напосе у име хрв. пучке напредне странке организацију српске самосталне странке у вировитичком котару, па истакао све заједничке тачке једне и друге странке, које су још дуго и дуго упућене једна на другу. Ако се када у чему и разиђемо, нека нам буде иред очима опасност од туђина и међусобна љубав. Тај је говор примљен с великим одобравањем. На то је скупштина закључена, народ веома задовољан, поче се разилазити кућама разговарајући и претресајући оно, што је чуо од својих народних људи на овој скупштини.

Браћа и сестре, Рани мајка девет милих сина И десету шћерцу мљезиницу; Ранила их док их одранила, Докле били сини на женидбу, А ђевојка била на удају, Њу ми просе многи просиоци: Једно бане, друго џенерале, Треће проси из села комшија. Мајка даје у село комшији, Браћа дају с преко мора бану, Још су браћа сестри бесједила: „Ја ти пођи, наша мила сејо, „Ја ти пођи с преко мора бану, „Ми ћемо те често походити: „У години свакога мјесеца, „У мјесецу сваке неђељице". То је сестра браћу послушала, Она пође с преко мора бану. Ал' да видиш чуда великога! Ја Бог пушћа од себе морију, Те помори девет милих брата, Сама оста саморана мајка. Тако стаде три године дана. Љуто Пишти сестрица Јелица: „Мили Боже, чуда великога! „Што сам врло браћи згријешила, „Те ме браћа походити неће?" Њу ми коре многе јетрвице: „Кучко једна, наша јетрвице! „Ти си врло браћи омрзнула, „Те те браћа походити неће". Љуто пишти сестрица Јелица, Љуто пишти јутром и вечером,

Стр. 5.

Ал' се милу Богу ражалило, Па он посла два своја анћела: „Ид'те доље, два моја анћела, „До бијела гроба Јованова, „Јованова брата најмлађега, „Вашијем га духом заданите, „Од гроба му коња начините, „Од земљице мијес'те колаче, „Од покрова режите дарове; „Спремите га сестри у походе." Хитро иду два Божја анђела До бијела гроба Јованова, Од гроба му коња начинише, Њинијем га духом задануше,* Од земљице мијесе колаче, Од покрова резаше дарове; Спремише га сестри у походе. Хитро иде нејачак Јоване; Кад је био двору на помолу, Далеко га сеја угледала, Мало брже пред њег' ишетала, Од жалости врло заплакала, Руке шире, у лице се љубе; Па је сеја брату бесједила: „Јесте л' ми се, брате, затјецали, „Кад сте мене младу удавали, „Да ћете ме често походити: „У години свакога мјесеца, „У мјесецу сваке неђељице? „Ево данас три године дана „Нијесте ме јоште походили!" Још је њему сеја бесједила: „Што си тако, брате, потавњео „Баш кан' да си под земљицом био? л Бесједи јој нејачак Јоване: ,.Шути, сејо, ако Бога знадеш! „Мене јесте голема невоља: „Док сам осам брата оженио, „И дворио осам милих снаха; „А како се браћа иженише, „Девет б'јелих кућа начинисмо; „За то сам ти поцрњео, сејо." И он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица, И опрема господскс дарове. Да дарује браћу и снашице: Браћи реже свилене кошуље, А снахама бурме и прстење, Ал' је Јово врло устављаше: „Ти не иди, моја мила сејо, „Док још браће у походе дође." Ал' Јелица останути не ће; Она спреми господске дарове; Отале се Јово подигао И са шњиме сестрица Јелица. А кад близу двора долазише, Код двора је пребијела црква.

СРПСКО КОЛО

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.