Српско коло

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 11

новић из Доње Ораховице. Трећу награду т. ј. календар „Србобран" добио је Арсеније Нишевић из Јаворња. У скакању добио је прву награду Милош Мркобрада (Соко) из Двора, другу Саван Ђермановић из Главичана, трећу Лука Нишевић из Јаворња. — У бачпњу камена с рамена добио је прву награду Илија Томашевић из Шегестина, другу Сава Добрић из ОраховИце, трећу Ђуро Раћеновић из Ораховице. Награде је дао г. Перо Бекић трговац, старешина ,,Сокола". За српску цркву у Каблу. Пише нам Јосип Кесић из села Кабла. Молио сам мога Ђуру Кесића у Америци, да сакупи нешто милодара међу својом браћом* за нашу св. цркву св. оца Николаја у нашем селу Каблу опћ. Фаркашевац, кот. Бјеловар. Исти Ђуро Кесић скупио је међу браћом Личанима 40 круна. Послао је Ђуро Кесић св. оцу Николају 10 круна, Јово Кнежевић из села Мутилића 10 круна. Станиша Перић из села Толића 5 кр., Јандро Вурдеља из Лапца 5 кр .ј Мане Познановић из села Висућа 5 кр., Никола Дракулић из Коренице 2 Кр. 50 пот., брат Хрват Мато Божић из Хабјановца 2 кр. 50 пот. и на пошљетку Стево и Перо Отржан, браћа, из села Кабла послали су сваки 5 круна из Америке, свега 50 круна. Уједно Вам могу јавити, да ћу настојати скупити што више претплатника нашем „Српском Колу', Овако треба да раде и остали Срби ратари и сваки претплатник „Српског Кола". На левој страни спавати. Многи наши ратари не ће нппошто друкчије заспати него на левој страни. Они верују да је човеку, док спава „да је на десном рамену анђео хранитељ, па му не треба сметати". То је истина лепо веровање, али се на жалост коси с искуством и науком. Баш на левој страни није добро спавати због ових разлога: 1. што је с леве стране срце, па се на тај начин може њему сметати; 2. што је опет с десне стране јетра (џигерица), која би се онако тешка и гломазна на желудац навалила, ако би при спавању лежали на левој страни. Необично занимљива је објава банке Кронфелд и др. у Загребу, која је у нашем данашњем листу приложена, па је најтоплије препоручујемо позорности наших п. н. читалаца. Јавна захвала. Један познати Србин родољуб и чувени мецена (добротвор)у своме жарком осјећају православном, дао је — а и њему свевишњи — лијепа израза тога свога православља и Србовања свога, богат&м прилогом светој цркви Мале Госпојине у Требињи. Познавајући његов племенити карактер, његову побожност и његову скромност, — црквена општина Требињска увјерена је, да он не тражи никакве захвале и да се он држи оне: „ ЦЈто да шујиџа — нек незна десница"; — ал не можемо на ино, а да путем јавности, преко дичног нашег „Српског Кола," I

не дамо одушке и израза захвалности, томе од више година ктитору и приложнику нашег ср . храма Мале Госпе, — а то чувеном и на далеко познатсм родољубу г. Јовану Бараки, трговцу и посједнику из Карловца" . На домаку најљућег удара некадање овамо ргора§ап<Ја с!е Ме на свето православље увидило је бистро и побожно око Јованово, да треба скромну ал сиромашну Богомољу св. Мале Госпе у Требињи окитити, украсити и учинити је, да јој данас друге и парице по љепоти на далеко не'ма, — па коли Србадија из новог свијета, толи' он — г. Јов. Барако припоможе, е се митра Богомајке онако лијепо уреси, — на чему им најискреније и захваљује ова црквена општина. — Дивни из шамот плоча тарац у цркви, још дивнији цвијет (лустер) с красном литијом путника Николаја, — дјело су жуљева Срба из ове парохије, што се баве у Америци, — а све то зачини и дивно украси г. Јово Барако својим новим, богатим управо царским даром, а наиме: „Скупоцјеним иконама из Русије, образом Богоматере и Христа Спаса у арапском стилу; лијепом иконом „цјеливачом" свете Богородице; су четири злаћана чирака (свијетњака) на часну трапезу, сва -четири једнака, а пети највећи и понајљепши — красан су украс Божјег престола"! Сав тај милодар закити недавно новим даром, а то скупоцјеним ковчежићем, — дарохранилицом - правим ремек дјелом те врсте, сва од сребра са три куполе виззнтијског стила! Са свакога тога светог дарка казују српска слова са својим натп сом, коме ли се удјељују, коме ли се намјењују — а то: „На спомен своје миле супруге Еуфимије рођ. Суботић — Јован В. Барако 1906"! С признањем и благодарношћу износимо ово на јавност, а уједно за примјер и углед осталим богатим Србима из Карловца, да се сјете своје свете комшинице Мале Госпе, као што се је ето сјећа вриједна старина г. Јово Барако. Још једном — хвала и част свима дароватељима, а најпаче нашем најоданијем пријатељу и добротвору г. Јови Бараку Живио! Српска правосл. црквена општина у Требињи 1906. Прсдсједник: Јанко Милојевић парох.