Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. IV.

јеку потребу искрене слоге Срба и Хрвата. Жигосао је оштро растворни рад оних људи на хрватској страни, који и рукама и ногама раде, да што јаче успире мржњу и раздор. И у свези с тим .приказао је потребу што чвршће организације српскога народа у српску самосталну странку. Ми морамо, рече, сваки час бити спремни на све, јер не знамо што носи дан, а што ноћ. За тим је читао тачку по тачку политички програм српске самосталне странке и растумачио га народу. — И овај је говор примљен с великим одобравањем. Учитељ г. Ђуро Пањковић говори врло лијепо и разумљиво о привредним невољама народним. Упућује народ о потреби читања добрих и корисних књига и новина, о штедњи, и упозорава на благотворни рад земљорадничких задруга. Истиче неке зле посљедице прекомјерног исељавања у Америку. Послије тога су сељаци из појединих села изнијели неке потребе и тегобе својих села. Онда је изабран извршни одбор, у који су ушли: Станко Шакић, Стево Чорак, Душан Чанковић, Станко Ћук, парох Јово Милојевић, Миле Кораћ, Дане Косовац, Мане Мирковић, Раде Кораћ, Никола Илић, Мане Калан, парох Перо Трбојевић, Данило Хинић, Симо Егић, парох Милан Грбић, Дамјан Маринковић, парох Миливој Грбић, Буде Вукмировић, Лука Цвијановић, парох Милан Машић, Миле Кнежевић, Тошо Кнежевић, Петар Прица, Перо Милеуснић, Дане Опсеница, парох Перо Рашета, Ђуро Пањковић, Милан Пејновић, парох Ђуро Косановић, Милан Узелац, Петар Будисављевић, Стево Будисављевић. Предсједник г. Шакић закључује скупштину и захваљује народу на лијепом одзиву и достојанственом држању. Народ се разилази задовољан, живо разговарајући о свему што је чуо. Други дан у јутро кренуо је нар. заступник г. Бањанин са својим пријатељима парохом Миланом Машићем и трговцем Милом Кнежевићем у Подлапачу. На граници подлапачке опћине дочекали су га подлапачки Хрвати у троје кола с хрватским заставама. У Подлапачи се у пријатељском кругу разговарало о приликама и потребама ове опћине. Послије подне кренуо је нар. заступник, праћен Бунићанима и Подлапачанима на Удбину. У Мекињару дочекали су Удбињани у великом броју под српским и хрватским заставама свога заступника и примили га врло срдачно. Дочек је на Удбини био врло лијеп и топао. * На Усјековање одржана је на Удбини скуиштина изборника, пред којом је нар. заступник г. Бањанин полагао рачун о досадашњем

раду своје странке и коалиције. Ма да је већ од поноћи падала јака киша и дувао силан вјетар, дошло је ипак на скупштину око 400 изборника и осталог народа. Скупштина Је одржана пред опћинском зградом, и ако је киша пада^а. Скупштину Је отворио г. Перица Трбојевић кратком бесједом. Он отвара скупштину и предлаже за предсједника г. Станка ШакиИа. Госп. Шакић захваљује на повјерењу, моли присутне да најприје саслушају свога заступника, а онда ће он примити изјаве жеља и потреба народних. Госп. Вањанин износи како су се за ова четири мјесеца од избора догодиле у нашој отаџбини доста велике промјене. Прва је и најважнија промјена што је на изборима побијеђена она владајућа странка, која је потпомагала пређашњу владу, која се није обазирала ни на правду, ни на закон и која је у^ушивала сваку слободу и полет. Српска самостална странка, чији је члан, може се поносити, да је она свога предсједника дала за пресЈедника сабору. Други удар задале су здружене странке пропалој владиној код избора посланика за угарски сабор. Држим, да нам је највећи ус уех, који смо постигли са погодбом, коју смо склопили са баном Пејачевићем. Усљед те погодбе имамо ми утјецаја на постављање одјелних предстојника, што досад никад није било. За ова неколика мјесеца опажа се доста велика промјена према пређашњем стању. Данас нема онога несноснога плијењења новина; свак може да напише и штампа шта хоће. По састајању и одржавању многих страначких скупштина и других јавних зборова види се, да је и то окренуло на бољс. А они избори, који су накнадно проведени, показали су праву слободу на томе пољу; али су и тачно потврдили, да бивша владајућа странка нема никаква ослонца у народу, јер се код накнадних избора није смјела ни показати. Све ово стоји данас тако, али није доста да се то тако извађа, но је од потребе, да се све то и законима осигура, да те стечене слободе не би послије овисиле о туђој вољи. За то ћу са заступницима осталих странака српских и хрватских, које су се здружиле, настојати, да се у сабору донесу закони: 1. 0 слободи штампе; 2. о слободи састајања и јавнога говора; 3. закон о слободи и независности судаца; 4. закон о чистоћи избора; 5. настојаћемо да се законом уреде питања опћинске управе, да народ добије веће право на самоуправу. К томе ћемо уложити што будемо могли више своје снаге, да се донесу закони о подизању привреде, смањивању дугова, да наш на-