Српско коло
Стр. 4
У зелено повисоко борје, Међу Ипек, међу Ђаковицу. Ту сагради високе Дечане, Сја манастир као јарко сунце! Посвети се српски краљ Стјепане И његова Јелица сестрица. Ново царство Турцима допало, Намастирско благо присвојили А намастир дан данаске стоји За Хришћане као јарко сунце. Ова пјесма нама останула Од славнога српског цар Стјепана.
Вашљива деца. Наша сеоска деца неких крајева доста су нечиста и занемарена. То нарочито пада у очи у оним приликама, где су на окупу, н. пр. код ђака у учионицама. Отидите само у сеоску школу; прегледајте школску децу, па ћете се јамачно уверити, да је много њих неумивених, путњичавих, неочешљаних, неподрезаних и глибавих ноктију — у опште: хаљкавих и запуштених. Па такојенесамо дубоко у унутрашњости, него и у непосредној близини вароши. Свратите само у најближе село до које вароши па ћете се одмах и сами уверити да је тако : да се дакле сеоске жене слабо старају о нези и чистоћи своје деце. А шта то.значи, видећете из овог примера. Кад сам пре некога времена походио једну сеоску школу, замоли ме учитељ, да му бар површно прегледам школску децу. „Има их" — вели — „много бледих и испијених, а има их доста и са неким крастама по глави и врату, па и са сумњивим отоцима вратних жлезда. х\ко је што озбиљније, да се зарана потребне мере предузму." Извршим преглед, и доиста нађем онако, како ми јс савесни учител? оцртао. Многа деца бледа, трома И испијена; мало које да нема краста по глави и врату; а било их јеитаких, којима су се низови отечених жлезда око врата испели. А кад сам тој деци загледао у косу, нашао сам у њој мноштво гњида и — вашију. Деца су, дакле, била вашљива И све те промене потицале су по свој прилици, само од вашљивости. А и како да не! Ваши у коси су немили и досадни гости и за одрасле, а камо ли за нежну, малу децу. То за њих управо није само непријатан гад, него и права напаст и стална опасност за њихово здравље. Вашљиво дете нема никад мира, него се једнако чеше и драпа. Зато убрзо и окрасга — најпре по глави, где је највећи свраб, а касније и по врату и по
КОЛО Год. IV.
плећима, кад се већ ваши размиле. Од силног чешања кожа се толико раздражи, успали и разрањави, да је управо за сваку врсту нечистоће и заразе широм отворена, те се доиста у брзо зарази и разгноји. Као последица тог гноја и те заразе јаве се опет отечене вратне жлезде, па је онда већ невоља готова. А како гторед тога деца још и због свраба не могу ноћу да спавају, није чудо, што су тако зловољна, трома, бледа и испијена. Ваш се брзо и јако коти. Захвати ли дете само једну-две, може се њима у брзо тако напунити, да га тај гад сасвим освоји. С тога ће брижљива мати пазити, и своју децу бар једном у недељи измити, а свако јутро честим чешљем ишчешљати. То је и лепше и брже и поузданије него на сунцу дете мазити: —„бискати" и требити, т. ј. гњиде и ваши му туцкати. Ако би ипак дете како овашљивило, треба га од тога' гада што пре опростити. А то је прост и лак посао. Свака мати треба да га зна. Од вашију у глави може се дете ослободити, ако се с њим овако учини. Успе се у један суд (шољицу) пола петролеума („гаса"), а пола зејтина (уља), и то се добро измеша. Том смесом намаже се — управо натопи и истаре се — детиња коса, па се онда глава махрамом повеже, да тако повезана преноћи. Најбоље је свршити тај посао још за рана пред вече, а никако га одлагати за ноћ. Ко би га ноћу радио, могао би ласно велику несрећу дочекати. Ако би се то украј ватре или свеће свршавало, могао би петролеум (гас) у коси ухватити, па се запалити. Сутра дан ваља косу добро измити. Глава се мије у топлој води, у коју се успе и сирћета (оцта, квасине). Измивено дете треба добро честим чешљем ишчешљати, да се све ваши и гњиде из косе истребе. Ако се не успе од прва пута, ваља другога вечера поновити. На' тај начин опростићемо дете живога гада, а чим њега нестане, губиће се мало по мало и оне друге појаве. Краста ће брже нестати, ако их будемо чистим зејтином или павлаком мазали (скорупом, кајмаком), а чим се оне сасуше те кожа очисти, нестаће и легла заразе, па тиме и отока по вратним жлездама. „Здравље". Др. г.
Извршни одбор срп. самосталне странке у Пакрацу за оне, који не знаду читати (аналФабете). Овај одбор штампао је у „Новом Србобрану" овај проглас: „Увјерени смо да наши једномишљеници и искрени пријатељи народа, чланови извршних одбора срп. народне самосталне странке, пот-