Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. IV.

ове победе отпочео је зидатп задужбину, манастпр Дечане, који се лепотом истицао над свима задужбинама. По примеру свога оца подигао је и он за сиромахе болницу, а богате поклоне слао је црквама у Александрији, Палестини, Јерусалпму, Св Гори и Цариграду. Збачен са престола од сина Душана, провео је последње дане у заточењу у граду Звечану. 15. Почетак. Божићњег поста, који је установљен у врло стара времена, да бп се верни спремили и достојно дочекали празник: Рођење Христово; траје 40 дана.

Позив на уписивање у чланство. Правила „Друштва за оснивање српских народних књижница у Загребу", која за Чавракове владе не могоше добити потврде, потврдила је нова влада. Сад је ред на српском .друштву, да ову установу свом збиљом и љубављу пригрли и да не остане само на ријечи, него да се пријеђе и на дјело, па да ово друштво узмогне извести у свем опсегу свој корисни и родољубни задатак у српском народу у овим крајевима. Пошто су сад правила потврђена, то се овим позивају Срби и Српкиње без разлике сталежа и занимања, да се упишу за чланове овог друштва, како би се што прије могла сазвати и одржати главна скупштина за конституисање друштва, па да друштво може одмах отпочети свој рад. Има 3 врсте чланова: 1 редовити чланови, 2. чланови утемељачи и 3. чланови добротвори. Редовитим чланом може постати сваки Србин или Српкиња, затим различите корпорације, друштва, задруге, новчани заводи и т. д. а плате годишње К 6 или по К 1 за свака 2 мјесеца унапријед. Чланови утемељачи могу бити они, који једном за увијек или у 5 непрекидних оброка плате К 50. Чланом добротвором постаје онај, ко једном за увијек уплати најмање К 200 или ко другим обилним прилозима, нарочито у књигама помогне друштву, или се иначе покаже заслужним за друштво. Молимо све пријатеље народне просвјете, народног напретка и бољитка, а нарочито наше новчане заводе, да се упишу за чланове овог друштва, а осим тога да и у својим мјестима пораде, да се и други упишу, па онда тако из појединих мјеста заједно пошљу спискове чланова и чланарину у Загреб г. д-р Јови Ивковићу, правном савјетнику Српске Банке. Надамо се, да ће се сви прави пријателш ове наше нове установе одазвати нашој молби

и порадити да друштво што прије и што успјешније отпочне свој рад. Загреб, 7. новембра 1906. Друштво за оснивање српских народних нњижница у Загребу. За привремени одбор: перовођа: предсједник: Милан ПочовиИ. д-р Јово ИвковиИ.

Шта се збива у нас и у овнјету, Отварање сабора. Кад је српски и хрватски народ на .-Бетошњим изборима оборио мађаронску странку, требала је да одступи и њихова влада, да се постави нова и да нови сабор започне свој рад. Тако је морало бити по закону и правици. Али зар се код нас икад гледало на закон и правицу? Мађарони су мислили да не морају сагнути врата пред народном вољом, да се не морају поклонити и уклонити. Онп су нравили свакојаке сплетке у Пешти и Вечу, оптуживали нове народне посланике, да су велеиздајници, да хоће Хрватску и Славонију да стрпају под Србију и краља Петра, да ће у земљи настати буна и зло ако се уклоне они и њихова влада. А у томе им је помагала и хрватска старчевићанска странка права, која у сабору има 19 иосланика, а води је покрштени Жидов Јозеф Франк. Тима сплеткама била је стара впада задржана на управи још који мјесец, а сабор тек што се састао био је и закључен, нису му дали радити. И текар иза више од 3 мјесеца била је стара влада отјерана, а због касног именовања нове владе није се сабор могао На вријеме отворити. Зато је сабор отворен и започео ирви пут свој рад 12. овога мјесеца. 0 свему што сабор буде радио извијестићемо своје читаоце у овом листу. За сада можемо рећи толико, да корисном раду сабора много смета она сноменута хрватска старчевићанска странка права, која се особито окомљује на Србе и хрватске странке које држе са Србима, и које су се са Србима и на изборима бориле заједнички против пропапе мађаронске странке. Оно посланика од пропале мађаронске странке, што су и код задњих избора помоћу свакојаког насиља били изабрани, слабо и долазе у сабор, стиде се ваљда ићи на свјетлост, пред очи људима. У Србији се баш нимало не боје Аустрије и Шваба. Знамо како је Аустрија хтела присилити Србију да код њезиних фабрика наручи за своју војску топове и муницију. А не учини ли то претила је да ће затворити границу и неће дати да се у Аустро-Угарској продаје стока, жито п остало што из Србије. Али Срби не пристадоше и Аустрија затвори границу, мислећи да Срби из Србије неће моћи нигде продавати своје стоке и остале робе. Али Срби су људи, потрудише се п нађоше купце у Италији, Белгији, Немачкој,