Српско коло

Год. IV.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 3.

цамо напрво не уздајући се ни у кога него у себе самога, јер је Помоћ туђа узданица скупа Савјет тражи, ал' се сам помажи. Млади Срби на великој школи у Загребу имају своје друштво „Његуш", које је прво издало ову књигу и које шаље своје људе, од мјеста до мјеста, да уче и показују ондје, гдје нема згодних људи који би поучавали неписмене. Зато нека се нико не отимље, нека свако прионе за боље своје и свога народа. Нека нико не жали оне круне, што ће је дати за књигу, јер ће му се исплатити стоструким каматама. Тко зна читати и писати нека учи друге — нека не држи за се. Ова се књига наручује на ову адресу: Сриско 1}ачко другитво „Његуш" у Загребу. Свеучилиште. Цијена је свакој књизи једна круна, а треба иослати још 5 новчиИа за иоштарину. У име божије, и у добри час. В.

Смрт Реље од Пазара. Хвалиле се три јуначке мајке: Једно мајка Краљевића Марка, Друго мајка Милоша војводе, Треће мајка Реље од Пазара; Вели мајка Краљевића Марка: „Није мајка родила јунака, „Што је мајка Краљевића Марка." Вели мајка војводе Милоша: „Није мајка родила јунака, „Што је мајка Обилић Милоша." Вели мајка Реље од Пазара: Није мајка родила јунака, „Што је мајка Рељу Крилатога." Таман оне у ријечи бјеху, Док ево ти две српске војводе, Краљевића и с њим Обилића. Ту им мајке на састанку бјеху, Угледаше до два своја сина, Обадвије сретоше синове, А Рељина јадна мајка шути, Јер јој нема сина рођенога, У то доба и Милош и Марко, Униђоше старој у одају, Укидоше са главе калпаке, Они старој пољубише руку, Њихе стара у чела јуначка. Па сједоше оба у шиљтета И њихове изиђоше мајке! Онда вели Краљевићу мајка: „А мој сине, Марко Краљевићу! „Ја сам сада у инату била, „Да нада те не има јунака."

Вели њојзи од Прилипа Марко: „Моја мајко, не задаји јада! „Бољи Реља за седамнест Марка, „Ал залуду кад га изгубисмо; „Сад смо били у земљи Арапској, „У Беруту граду проклетоме, „Писмо вина, у Беруту граду, „Мати моја, за недељу дана, „А у пиву затурисмо кавгу, „Арапи се многи покупише, „И на наске, мајка, ударише, „Сви смо, мати, љуто сабљом сјекли, „Од Арапа доста јада било, „Ал залуду, множина Арапа, „Арапи нас црни поћераше, „Из Берута града ишћераше, „Испод града Турла вода тече, „Широка је и дубока, мајко, „Ни ту наске помест' не могаше: .„Срећа у нас, добри су нам коњи, „Па ми хладну воду препливасмо, „Али ево и горијех јада, „Арапи су ендек прокопали, „У дубину триста ендезета, „У ширину триста и четири, ; ,Ми на ендек с коњма не смедосмо, „Реља сја'о од свога вранина, „Удари му силе уз вилицу, „Добар вранац ендек прескочио, „А кад виђе Реља од Пазара, „Како но ти јунак крилат бјеше, „Он прескочи ендек с обје стране, „Оста Милош и ја, мати, с њиме, „И ми добре коње одјахасмо, „Па на ендек коње наћерасмо; „Па и наши коњи прескочише, „Ми остасмо оба за ендеком, „Па стадосмо ендек прескакати, „И ја скочих мало не прескочих ,,Ал' не могох, мати, прескочити, „Већ се вратих и у ендек падох „За мном Милош у пола ендека, „Док Арапи на нас навалише, „Миздрацима и копљима бојним „Гоњају нас мати, по ендеку, „Ђе ће кога копљем прихватити, „Ми писнусмо оба у ендеку: „„Авај, брате, Реља од Пазара! „„Зар ћеш наске овђе оставити, „,,Да нас кољу по ендеку Турци? „Жао бјеше Рељи од Пазара, „Па он скочи, мати у ендека, „Узе мене под десно пазухо, „А Милоша мати под лијево, „Изнесе нас оба из ендека; „Док завика са града Арапка: „„0 јуначе, што но два извуче! „„Окрени се да ти видим лице."