Српско коло

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

свуда куд се окренеш и то лепог и јевтиног. Отац узео две оке овнујског, јер је то најбоље волео, па смо под орах крај реке сели да ручамо. Место совре мајка је нарочито за ово била понела неку поњаву и јастуке за седење. Пиће, питу и сира понели смо од куће. Отац је с пићем при ручку нудио и комшије, а и они њега. Мени се није јело, али сам ипак силом гутао. По ручку засвираше гајдаши и отпоче оро.*) Младеж је играла а стари су седели и нудили се пићем. Жене су пак разговарале, штаје која урадила и како која има сина за женидбу или кћер за удају. Они, који нису волели да играју, бацали су камена, утркивали се, рвали се, скакали или терали коње на кошију**). Свет је волео то више да гледа но оне што су играли. Таман сам се и сам био спремио да се по'рвем с једним, кад ме мајка позва. „Ајде", вели, „зове те бабо да дођеш одмах код кола". Кад сам отишао тамо, отац ми је седео код кола још с два три непозната човека. Ја се поздравим са свима и пољубим их у руку. „Је ли ово твој син, Филипе?" — упитаће мога оца најстарији међу њима. — „Јесте", одговори он. — „Е синко, звао сам те да те видим. Рекао сам давно био с твојим оцем да се пријатељимо, па је данас дошао ред да видим и ја тебе и он моју кћер. Твој отац може се уверити о ваљаности моје кћери како хоће, а ја тебе хоћу данас овде да видим какав си. Видео сам да добро играш, али сад хоћу да видим како коња јашеш, какав си 'рвач, како скачеш, како бацаш камен и како трчиш. Ту треба да покажеш своје. Дакле, хајдмо сви на кошију. Кад смо отишли на кошију, све сам морао да радим као да испит полажем. У свакој утакмици однео сам победу са супарником, али кад смо коње утркивали, саплео ми се коњ, и ја сам одскочио у страну. Допао сам се старом Судимцу, и сад смо скупа отишли његовим колима да видимо девојку. Било је то лепо, крупно, здраво и снажно чељаде. И она је имала година скоро као ја. Отац је није узимао ни на какву пробу. Казао јој је само да стане поред мене. Премерио нас очима и казао: „Добро је; нек је срећно пријатељу!" при чему се пољубио са старим Судимцем. Ко је срећнији од мене! Ама ме онај пусти коњ беше много уплашио. Ето, тако сам сејаженио и велику старост доживео заједно саженом, садашњом мојом бабом. * Српска народна игра. ** Трка, утркивање, натјецање.

Пород нам је здрав, и сваки је оправљен на пут. Ми смо, хвала Богу, још здрави. Зуби су нам као бисер и ни један још нисмо извадили... Жао ми је само, што данас нема више оних старих сабора, па ни старих девојака и момака"... заврши газда Василије, па му једна суза кану из ока. Ст. М. М. уч.

=•?.

КУПУЈТЕ само

П ( СРПШЕ ШКОЈЈСКЕ МИГИЦЕ

тражите од

трговаца да их продају

л

Шта се збива у нас и у свијету, Прогањање Срба у Босни и Херцеговини. Прогањање Срба у Босни не престаје. Српске новине бивају сваки дан заплијењене, уредншса „Српске Ријечи" Стијепу Кобасицу протјерала је босанска влада из Босне, а новинара и књижевника Петра Кочића из Сарајева у његово мјесто рођења. Сад је опет влада затворила двије српске школе у Боспи. Ето, то је дочекао срлски народ послије 28 година иза окупације. Али Срби се не плаше прогањања. Што год их више прогањају, они се чвршће збијају у рпу и жешће бране, тако да ће најзад бити побједа њихова. Промјена владе у Црној Гори. Како је на изборима саборским у Црној Гори опозиција побиједила, дошло је до промјене владе. На владу су дошли све млађи, бољи људи у Црној Гори. Можемо се поуздано надати, да ће под њиховом управом ова малена али јуначка српска земља још боље него до сада напредовати и бити на дику другим Србима. Српски зајам. Већ прије двије године хтјелајеСрбија да дигне један овећи зајам. Тим новцем наумила је она била да изгради неких хиљаду километара жељезница и да купи брзометне топове и потребну муницију за војску. Дакако, Швабама аустријским у Аустрији није мило да српска војска буде наоружана добро, да српски народ у Србији има густу мрежу жељезница, које ће му силну корист донијети. Зато су двије године облагивали Србију, сметали јој на сваку руку, само да не добије потрсбног зајма. Испрва је туђи свијет, који је дадеко од Србије, и вјеровао швапским лажима, али је најзад провидио швапске лажи. И тако је ових дана Србија склопила уговор о зајму од 90 милијона круна са франпуским банкама.

Савјетујте своје рођане и пријатеље да купују и читају овај жкгг.