Српско коло

Год. IV.

СРГ1СКО К0Ј10

Стр. 7.

Читуља. У Велегишу је умро честити старац, опће звани: деда Ђукан Глеђа, у 86. години добе своје. Он је био најстарији житељ села Велегиша. Био је веома побожан, марљив, вредан и разуман човек, до скрајности искрен и мраведан. Својим трудом стекао је леп иметак и ако му се благопокојни отац пре 75 година с више деце овамо доселио из Лике, као обичан рад ник без нигде ништа. Покојни деда Ђукан био је члан „Матице Српске", претплатник „Српског Кола" и т. д., те је многу српску установу потпомагао. Свој српски народ љубио је на да све, а то је показивао тим, што је о свом трошку имао много пута, да брани интересе свога села. Једном речју интересирао се је за све српске ствари. Једина му још жеља- беше, да дочека, да се ритско питање између Сурдука п Белегиша реши. Своје цело имање намениојепослесмртијединице кћерке српској сиротињи. Лака црна земља деди Ђукану Глеђи и вечан му спомен у његову народу! Белегишанин. Фонд за изунавање заната и пољопривреде у Србији. Српски калуђер Сава Грбовић основао је фонд, који ће се звати по његову имену, а управљаће њим нарочити одбор. Фонду је поклонио 18.300 динара, а од прихода овог фонда издржаваће се сиромашна дјеца на страни, да могу лакше изучити занат и пољопривреду. Овако раде прави пријатељи свога народа. Члан оснивач Српског Сонола у Двору. Изабрани народни посланик за наш народно-црквени сабор г. др. Лаза Поповић љекар и старјешина Српског Сокола у Карловцима послао је Српском Соколу у Двору К. 50 и тако постао његов први члан оснивач. Прослава заузеЋа Београда. У прошли четвртак прослављена је стогодишњица заузећа Београда 1806. Учињен је помен српским борцима који изгинуше 1806. ујуришу пред београдским зидинама. Тада заузети Београд остао је у рукама српским све до год. 1813., а тад је опет пао под турску власт, док га опет 1867. не освојише Срби наново и остаде у српским рукама. Српска штедионица у Лијевну . Јављају из Сарајева, да је прије неколико дана основан српски новчани завод у Лијевну по имену Српска Штедионица с основном главницом од 100.000 Круна. Нека је са срећом! Главна скупштина Српског Привредног Друштва „Привредник" у Загребу (одржана 7./20. Маја 1906.) измијенила је правила тога друштва. . Краљевска Земаљска влада одобрила је та обновљена правила под бројем ^11.435/1906. Ако који члан тога друштва није примио нова правила, а жели да их добије, довољно је да се пријави код повјереника у свом мјесту, или да заиште сам картом нова правила (адреса: Привредник, Загреб). Мален издатак — велики дар. Ко жели стећи јевтин а ипак скупоцјени божићни или новогодишњи дар, тај нека обраћа особиту позорност на последњој страни нашег данашњега броја штампани оглас банке Кронфелд и др. у Загребу.

Фабрииа жалузија, ролета, дрвених и жел^езних завојних капана Р. СКРБИЋ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илнца 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТин Фабрицате ИЈевовивци бадава ■ Фравко

т Ф (Ш

г

Распачавање „Пошастина" дозвољено наредбом кр. зем. владе у Загребу од 18. VII. 1906, бр. III. Б, 1328-1.

<4

ПОШАСТИН је најновије средство против свињске заразе (куге) Прокушан је у много случ.ајева, те је повољно упливао на ток свињске заразе у свим оним случајевима, када се је праводобно, наиме у првом почетку болести налазећим се свпњама подавао. Према томе је први увјгт за успјешно дјеловање тог лијека, да се употреби одмах, чим се први знаци болести опазе. Цијена боци јест једна круна. Мање од 2 боце не одпрема се поштом. — Наруџба од најмање 10 б >ца шаље се просто од поштарине. Добиг.а се уз тачну упуту код ТЈуре Дктолекгбрешека љекарника у Броду на Сави. Добива се у свим љекарнама. (1 << . л л \ А

жШШ