Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

Јер хоћемо и ми да живимо, да живимо дична и свијетла образа и уздигнуте главе да идемо кроза свијет. А до тог другог пута нема, осим да нам је милији пут срамоте и пропасти. Јуначко срце, просвијећена глава и вриједна рука, ето у то троје лежи тајна добра и среће наше. Узимамо ли то троје, та је тајна ријешена. Стара величина и слава појавиће се у новом облику. И ми, занесени л-епотом и славом садашњости, ведри, радосни престаћемо већ једном уздисати и плакати за славном прошлости. У жељи, да то буде чим прије, славите, Срби ратари, свом душом спомен св. Саве. Јер сјећање на њега храбриће вас на путу добра и дан онај радости српке биће нам свима све ближи. а.

Растко. Ко удара тако позно у дубини ноћног мира на капији затвореног светогорског манастира? — Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата, седи оци калуђери, отвор'те ми тешка врата, светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге, ал' је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина к'о најмлађег свога брата Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну, а на прагу храма светог, где се Божје име слави, са буктињом упаљеном настојник се отац јави. Он буктињу горе диже изнад главе своје свете и угледа, чудећи се, безазлено, босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, и кроз зубе прошапута: — Примамо те, мило чедо! Векови су прохујали од чудесне ове ноћи, векови су прохујали, и многи ће јоште проћи, ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава, -Ј- Војислав Ј. Илијћ.

Раухово трговање с кожом еаших Американаца. Има у Загребу једна банка, која се зове: Банка за обрт, трговину и индустрију у Загребу. Та банка је у рукама Жидова Кронфелда, јер његова је новца највише у њој. А и Гејза Раух, брат рођени бана Рауха, има у овој банци новаца, па му је богме много стало до тога, да банчин посао добро иде.

Сваке године исели се нашег народа у Америку на рад на 30.000 душа. Гдјекоји од тих људи на лађи умре, гдјеком се деси незгода, па се осакати путем на лађи, а гдјеком нестане и пртљаге. Раух ухватио прилику, да помогне сиротим исељеницима, кад за ове двије године није осим зла могао ништа учинити овој јадној земљи и народу. Хајде да сад покаје гријех и учини бар исељеницима добро. И Раух изда наредбу дне 28. децембра 1909. год. број 73.943, да се сваки исељеник мора осигурати против незгоде на путу преко мора код банке Жидова Кронфелда, у којој случајно и банов братац има свог новца, а можда и још ко на туђе име. За осигурање сваки исељеник мора платити 3 К 60 фил. за себе и 40 фил. за своју путну пртљагу, дакле 4 К. Како исељеника има годишње 30.000, то би банка згрнула годишње 120.000 круна у своје касе. Трошак је око осигурања скоро никакав, а случајева смрти на лађи или осакаћења има врло мало. У задњих 20 година није их било ни десет. То је и разумљиво, јер иду у Америку људи здрави, млађи. Па рецимо да их умре и страда годишње 20, то би банка платила само 10.000 круна (за сваку особу по 500 круна). Њој би остало 110.000 круна. Али је то господин бан још финије удесио. Ако ко страда или умре због своје немарности, онда банка не плаћа ништа. А ко ће доказати, је ли крива немарност или не? Па онда, ако кога удари кап (ударац), или умре од грчева, какве приљепчиветтлести, прехладе, сунчанице и тако даље, има тога доста још, опет банка није дужна ништа платити. На крају крајева, банка не би скоро никад ништа платила, а добила би годишње 120.000 круна. Да замаже свијету очи, влада је уговорила са банком, да ће она дати влади 15 процената чисте добити од овога посла, с којим ће се новцем дизати школе за исељенике у Америци. Али шта је сад изашло на јаву? Још 23. јунија 1909. год. шнудиле су влади Хрватска Пољодјелска Ванка (која оснива хрватске сељачке удруге) и наш Савез Сриских Земљорадничких Задруга, нека њима влада иовјери посао овај око исељавања, а оне Ле устуиити влади не 15 ироцената чисте добити , ван сву чисту добит, да се из ње за ратаре набављају ваљане сираве и алати, да се тим новцем Американци, без аемље, а који су нешто аарадили, насељавају у крајевима гдје се сад туђинци насељавају у нашој земљи, и да се уиотријеби тај новац на друге ствари, корисне за ратаре.