Српско коло

Стр 6.

СРПСКО коло

Год. VIII.

чен на сокак послије више година вјерног и савјесног службовања. Стеван Налембер у Кореници. Кад је пуштен из затвора, није наш пријатељ г. Калембер од мах кренуо кући у Кореницу, него је отишао својој кћери и зету у Пешту, гдје се задржао до 11. о. м. Тога дана увече пошао је из Пеште и стигао је у Коренипу у очи наше Нове Године. Кот. управитељ Делак мислио је, да ће дочек бити на Плитвичким језерима, па је издао налог тамошњим жандарима, да не допусте Калемберу да тамо стане. Међутим дочек није био на Плитвичким језерима него на Пријебоју 12 клм. од Коренице. Ту су се састали Кореничани и Петровосељани, Срби и ХрЕати, да дочекају свога првака, пријатеља и јунака. Кад се Калембер појавио међу њима, настало је весеље, које се не да описати. Свак се је журио, да се што прије прогура до Калембера, да га загрли и изљуби. Послије малог одмора на Пријебоју, кренуше Петровосељани кући, а Кореничани с Калембером у Кореницу. Лијепо је било проматрати непрегледну поворку саоница, које су јуриле према Кореници. У Кореници је све једва чекало, да види Калембера. Свијет је махао рукама и поздрављао са прозора и испред кућа, а пред Калемберовом кућом чекала је велика множина народа. Ту су Калембера дочекали и његови мили и драги. Опростивши се с пријатељима и народом, ушао је Калембер у свој дом, који већ 14 мјесеци није видио. Бог га поживио и дао му свако добро и срећу! Велеиздајници и Раухова влада. Пред недјељу дана влада је издала строго повјерљив налог вел. жупанима, а они предстојницима, да „најпомније и најсавјесније" на велеиздајнике припазе и „најбудније" поступају. Неко бихтио да се освети и столу седморице. Амерички Хрвати за велеиздајнике. Како јавља „Домовина", хрватски лист у Пунта Аренас у Америци, у броју 72. од 3. децембра 1909., одаслани су приноси за нелеиздајнике у Хрватској на руке старине Вицка Милића у Спљету у износу од 2000 долара (10.000 круна). Исти лист спомиње, да је за обитељи страдајућих Срба велеиздајника у Хрватској даровао г. Петар Хрдело сам 50 долара (250 круна). Пајо БусиЋ Србин. С ећате се оног свједока из опћине Топуско, који је горе од икаква франковца свједочио против учитеља Петровића и других Срба. Најиослије се одрекао и Српства и рекао на суду, да није Србин, него православни Хрват. Ми се томе нисмо зачудили, јер од радикала се можеш свачему надати. А он је био жесток радикал. Радио је за радикалског кан-

дидата Феодора Поповића против Буде Будисављевића у Вргинмосту, ширио је покојни радикалски лист „Народни Гласник", упознао се са радикалским кандидатом у Глини Живком Костићем и спријатељио се с њим, као што је рекао сам на расправи. Најзад му је Живко Костић израдио, те је био избрисан из листине сумњиваца. Овога гада презрео је српски народ у његову крају и нико и не гледа на њега. Да се опере, он прича народу, како се није одрекао Српства. Ово нам је причао један сељак из опћине Топуско, кад је био у Загребу. Ми велимо народу, да се чува овог лажљивога гада. Он се јавно одрекао Српства. Није нам при руци „Стенографски Записник" о расправи против Адама Прибићевића и другова. Али ћемо у другом броју изнијети из њега дословце ријечи, којима се одрекао Српства, и навести и страну записника. Не примајте га у друштво. Он се привлачио у кућу учитеља Петровића и правио му се пријатељ, а у Загребу га је хтио на вјешала попети, његово једино дијете без оца начинити. Овако ће он са сваким учинити, као змија, коју човјек у њедра пусти. Нама не треба изрода. Нека се јави својим пријатељима радикалима. Ако не зна, гдје је Жика Костић, реците му, да је у Карловцима, у Сријему. Радикалски адвокат. У 47. броју од прошле године јавили смо, како новине пишу да је радикалски адвокат у Карловцима д-р Живко Костић, пропали глински посланички кандидат, за вођење оставинске расправе о иметку покојног патријарха Георгија Бранковића зарачунао себи награду од 127.814 круна. Рекли смо онда, да не знамо, је ли то истина, јер нам се то чинило немогуће и невјероватно. Али то је жива истина. „Србобран" је донио читав „Трошковник" Живка Костића од ријечи до ријечи. Цијела оставина износи 700.000 круна, а он је себи зарачунао за вођење оставинске расправе 127.814 круна. Па барем да је он од почетка водио ту расправу. Али њу је почео водити покојни Васо Пауковић и све спремио, све сгшсе саставио, све дражбе провео, и друге послове посвршавао и тада умро. За читав велики посао који је трајао годину и по дана, зарачунао је Пауковић 2081 круну и 30 филира, дакле 60 пута мање од Костића. А Костић је за дв? мјесеца посла и то уз готове списе, које је само морао читати и један дан расправе, зарачунао 127.814 круна! Тако је он зарачунао само за један дан расправе 47.700 круна. Ако узмемо да је расправа трајала 10 сати у том дану, то је он зарачунао за сваки сат 4700 круна, или за сваки минут 78 круна!