Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

Велики добротвор браће Словенаца. Наша браћа Словенци воде тешку борбу с Нијемцима и Талијанима у Крањској, Истрији, Горици, Корушкој и Штајерској. Они имају друштво „Ћирила и Методија," које подиже школе словеначке. Против овог друштва устали су у задње вријеме словеначки католички попови, јер неће да се упрегне у њихова кола. Али баш зато се један честити Словенац, Карол Катник неки дан на самрти сјетио друштва и оставио му по милиона круна, тако да је сад обезбијеђено против навале попова. Карол Катник био је фабрикант и велики посједник, умро је у 35. години. И брат његов Франц, који је умро још 1891. године, оставио је свом народу сто хиљада круна. Слава Каролу Катнику, добротвору великом просвјете наше браће Словенаца. ГоспиЋка „Српска Штедионица" одредила је ове године 3500 круна од своје чисте добити за српске добротворне ствари, а то је скоро 8 процената цијеле њене добити. Осим тога закључила је она да прима предлог, који је у новинама изнио г. Милан Грчић, свршени филозоф, по ком би сваки српски новчани завод требао дати сваке године 5 процената добити своје, да се тијем новцем оснује један велики српски народни фонд. Кад се узме на ум, да Срби у овој држави имају преко 130 новчаних завода, онда би се тај фонд брзо створио. Да видимо, шта ће рећи други српски новчани заводи. Радикалско србовање. У Товаришеву у Угарској имаде српски новчани завод „Српска Задруга," који заслужује потпуно поверење, а осим тога и Српска Земљорадничка Задруга. Тамошња српска црквена општина има лепу своту готова новца, а у рукама је радикала. До сад је тај новац био уложен у „Српској Задрузи," како и треба. Но радикалима се учинило, да то није српски, ако српски новац лежи у српском заводу, него они лепо тај новац уложише у месну Немачку задругу, и ако она није завод поуздан као Српска Задруга, јер је једном пропала пре 10 година под управом Јеврејина Рознберга. Дакле, код Српске Земљорадничке Задруге и српског новчаног завода радикали улажу црквени новац у јеврејско-швапски завод. Као да су онај новац српској цркви даровале Швабе и Јевреји, па им га треба дати из захвалности да се људи испомогну. А овамо радикали раздераше уста вичући: Ми смо највећи, најљући, најбољи Срби, а самосталци, либерали, алмажани су издајице српске.

Српске земљорадничке задруге вирилци. У Великом Бечкереку има у градском заступству 100 вирилаца, великих поседника, који седе у заступству, а да и не буду бирани. Између њих је 20 Срба, па и тамошње две српске земљорадничке задруге, и то једна на 16., а друга на 17. месту по величини пореза. Лепо је да су српске земљорадничке задруге овако јаке. Ево и овде види се добро, шта могу мали људи сложним радом.

Одговори уредништва. Гђи Љ. Бошков у Каменици. Ми смо Вашу карту одступили Добротворној Задрузи Српкиња у Загребу. Она ће Вам дати о том најбољу упуту. Ми Вас молимо, да на сваки начин оснујете то корисно друштво. Мало нас је, па је двоструко потребније код нас, да се и жена наша ухвати у коло народних радника, него код народа великих, јер код њих и без жена има доста радника. С. Р. К. Ви морате на сваки начин положити предујам за диобу, јер док би дочекали да Вам се поврати Ваше, што је изгубљено кривицом области, и умрли би, а не би посла обавили. Дакле, Ви положите предујам, а ми ћемо Вам накнадно послати упуту о том, је ли могуће и како да дођете до својих новаца. Пријатељу у Б. Ако ваш бележник салеће жене у уреду, треба га тужити области старијој, има ли зато доказа. Ако гчавар заједнице земљишне с начелником ради на штету заједнице, треба одбор или скупштина да устане против њега и позове га па рачун. Ради ли и даље зло, онда га треба по §-у 45. закона о уређењу зем. заједница пријавити котарској области. Пусте ли људи мирно, да ради што хоће, нису боље ни заслужили. П. П. у Б. По §-у 18. и 20. безувјетно је дужан онај на ког овлаштеништво пријеђе другим начином, него баштинством или диобом овлаштеног земљишта, платити у „Правилнику 1 ' одређену приступнину и док је не плати, не може почети уживати користи од заједнице. Дакле то морају и тамошњи Мађари и Швабе, који су купом дошли до овлаштеничких земаља. Не треба им опростити и не смије се. Ни они нама ништа не опраштају, ван нас даве гдје само могу. По § у 6. напутка за провађање закона о имовним опћинама „Нарочито за покривање кровова зарачунаће се само у оним крајевима потреба дрва, гдје не буде за прављење опеке прикладне иловаче." Дакле, ако сте тражили даску, нису Вам је на темељу тога дали. А ако сте тражили рогове, вјенчанице и т. д., да можете метнути цријеп — јер нам то није гхосве јасно — онда ваљда за Вас и друге није дотекло, али по §-у 20. истог напутка морају се те странке којима није дотекло предбиљежити, па им се идуће године прије свију других дати грађа. Уосталом, запитајте свог заступника у имовној скупштини, зашто нисте добили.