Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

Бугарски краљ у Србији. Чим се краљ Петар поврати из Русије, походиће га бугарски краљ и краљица у Београду. Бугарски краљ вратиће походу, коју му је начинио краљевић Србије Александар. Русија и наша држава. Због анексије Босне почеше се Русија и наша држава немило гледати. Пред два три мјесеца почело се радити о том, да се изглади неспоразум између наше државе и Русије. Тај посао био је запео, но како јављају, опет се почело на том радити. Ово би за нашу државу било добро, јер за њу није најбоље, кад је у завади с Русијом, која * је сама јака, а у задње доба стекла је многе пријатеље, чега прије није било. У Угарској се почела водити жестока изборна борба још прије, него што је сабор распуштен. У Куенову странку ступају многи ускоци из других странака. Кошутова странка као да ће најгоре од опозиције проћи, а најбоље од опозиције проћи ће јамачно странка Јуштова, која се од Кошута одметнула. Сабор ће бити распуштен 22. о. мј. Нови сабор састаће се тамо у јунију. Православни Хрвати. Франковачки капелан Влашићак из Војног Крижа донио је на франковачку скупштину у Загреб неко писмо, у ком тобоже траже православни из Војног Крижа са својим потписима, да се издаје лист „Православни Хрват", јер да они нису Срби, него Хрвати. Десет угледних . уди из Војног Крижа изјављују у „Србобрану", Да је то лаж, јер они ни помислили нису на такву глупост, а камо ли тако што потписали. Срби су били и биће. Видите, шта је врстан починити један франковачки капелан. У Војном Крижу и околици има мало Срба. Око њих је све љути франковац. Нама је драго, што је у пркос њиховој осамљености српска свијест међу њима јака! БраЋа се грле мила. Радикали непрестано грде самосталце, да су издали народ новој влади, која није пријатељкца Србима. А Раух је ваљда био пријатељ српски, па су се зато радикали и лизали с њиме. Франковци опет пишу, да је коалиција продала хрватски народ Србима, како они веле „Власима". Тако пише „Хрратско Право" у броју од 10. марта, да је бан Томашић навијестио рат Хрватима. Вели од ријечи до ријечи овако: „Рат Хрватству јучер је службено навијештен. Добро, нека имаде онај, који га жели, у истину рат. Хрватски се народ од једног Томашића неће дати мирно загушити и задавити. Томашић је особно одговоран за све, што ће се догодити." Онда пише, како ће Томашић пасти, а замијениће га други, који не ће бити „ни у којем

случају Србохрват, нити Србаковић, нити Србенда, нити влахомађарон". Ето, дакле, по франковцима је Томашић Србенда, хоће да погуши све Хрвате и објавио им је рат. По радикалима је опет српски душманин, који хоће да погуши Србе. А није ни једно ни друго, и франковци и радикали варају народ, не би ли већину завели за собом, па да поврате свог слатког Рауха, за којим њихово срце препуче. Али бадава им је. Позна их народ добро, па вјерује оном, што је сасвим противно од њихових ријечи. Кронфелд У шкрипцу. Оде Раух, па и његов пријашко Кронфелд западе у невољу. Видио је, да од своје агентуре за исељавање и осигуравање америчких исељеника неће дуго вући користи, па се пожурио, да штогод ћари. И понудио је Хрватској Пољодјелској Банци и Савезу Српских Земљорадничких Задруга, да купе његово право за 60.000 круна. Но они му понудише само 20.000 и он сав сретан пристаде. Тако ће најзад исељавање узети у руке ова два честита завода, који су се и досад бринули за добро ратара, оснивајући земљорадничке задруге. Земљорадничке задруге у Србији. Крајем прошле године било је у Србији 685 земљорадничких задруга. Од тога 614 чистих земљорадничких задруга, 13 мљекарских, 1 живинарска, 3 винарске, 53 за заједничку набаву и продају и 1 главна задруга. Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, —- на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља 5иле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга_

Не завиди, Био један зец у Златибору 1 ) и пасао по густим јелацима сасвим без бриге: нигде кера, да ћавне, нигде ловца, да гађа. Само понекад закликће орао у ваздуху, а зеја тада шмугне под прву јелову грану, па без бриге! Али се њему досади та дивљина и самоћа, па сиђе у Лужницу у госте свом побратиму, зецу Лужничанину. — Е, побратиме — рече Златиборац ти га знаш што живиш: Ево овде трн, онамо жбун, па до њега пропланак; малко даље купушњак, па воћке саднице — жива згода за

1 ) Планина у Србији.