Српско коло

Број 10.

Загреб, у четвртак 11. (24.) марта 1910.

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељи «*» Цијена за Ауетро -Угареку: на годину К 3'20 на по године К 1'80 на четврт. год. К —'80 За дрЈге зенље : на годину 5 круна. Поједиии бројеви 10 ПОТ.

СРПСКО К0Ј10

НАРОДНИ ЛИСТ

• - ! .ћ1

Огласи рачунају ое пв пјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају ое је—фтиније. • •• Уредништво се налазн у пикслићевој улици бр. 8 Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА иародног хшсга". Руко- се ие вракаЈу. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

До године 1906. радикали су били противници Хрвата, српски франковци. Као што хрватски франковци уче Хрвате, да Срба нема, да је свако хрватска издајица, ко хоће слогу и јединство са Србима, да су Срби опаснији Хрватима од Мађара и Немаца, тако су и радикали учили српски народ. Они су говорили и писали, да је свако издајица српска ко хоће слогу и јединство са Хрватима, да су Хрвати Србима најопаснији, да правих Хрвата и нема. Ондашњим громовницима у Пешти и Загребу ишло је у рачун, да се Срби и Хрвати кољу. 1906. године сложе се све народне српске и хрватске странке. Свако је мирисао у зраку, да ће оне победити. Осетили су то и радикали, те забораве на своју науку и пристану уз слогу Срба и Хрвата, уз коалицију. И њихове вође лепо потпишу проглас на народ, који је издала коалиција, у ком се вели да су Срби и Хрвати један народ, да им без слоге нема спаса, што је све жива истина. Радикали су тада пристали уз слогу, јер је и онима у Пешти то било право. Они су нама обећали много, да им помогнемо против Немаца у Аустрији, па су волели да се сложимо, да будемо јачи. 1907. завади се коалиција с Мађарима. Мађари не само да нам не испунише, што су обећали, него силом узаконише и мађарски језик на нашим железницама. Зато коалиција остави владу и пусти се у жестоку борбу с Мађарима. Мађари нам пошљу Ракоцаја. Али не воле радикали борбе. Они воле да уживају лежећи на својим трбушинама. И зато они иступе из коалиције, као мишеви кад ее стане лађа топити. Тиме су олакшали посао Мађарима. Сад су Мађари видели, да су се неки у коалицији, радикали, препали Ракоцаја. Па кад остала коалиција не хтеде попустити Ракоцају, они послаше сулудог и пијаног Рауха, мислећи, да ће они чврсти клекнути пред њим. Чим Раух Д°ђе, удари по коалицији, а нарочито рече још У Пешти, пре него што је дошао у Загреб као бан, да он мора спасти Хрвате, како се не би утопили у српском православном мору, јер да коалиција хоће да посрби Хрвате.

Уређује : Уредништво^Србобрана" - Ф т\ Упркос томе дочекаше радикали српског крвника, који нам је напио гадну здравицу пре него што дође међу нас, саталамбасима. Док је он гонио Србе самосталце и Хрвате коалирце, који хоће братство са Србима, а миловао и мазио српске душмане франковце, радикали су се лепо преко Живка Костића, Миливоја Бабића и Платона Чуповића договарали и споразумевали на очи свету у Загребу о изборима. Раух је стао најзад као џелат гонити Србе. Радикали су ћутали. На народноцрквеном сабору нису пристали, да сабор протестира против прогона. Њихови говорници. рекли су, „да је то ствар суда, они не знаду шта суд има у рукама, па се не могу у то уплетати." Нису пристали да сабор тражи, нека се пусти саборски члан Валеријан Прибићевић, да дође на седнице. У ,.3астави* су се ругали Валеријану, да може сад лоповима у тамници предавати, и непрестано су писали, како су свему криви: не Векерле и Раух, него самосталци, јер су оштро дочекали тиранина Рауха. Тек кад се сав свет у пролеће 1909. дигао против прогона Срба, онда је и „Застава" покушала нешто кроз зубе муцати. Али чим Раух поклопи Миладиновића због те непокорности, „Застава" ућута. Кад је путовао по Славонији, радикали га дочекиваху и частише се с њим као да је Обилић или Краљевић Марко. Кад је најзад коалиција срушила Рауха, радикали ударише као луди по њој, место да се веселе, као и сви други Срби по свом свету, па чак и у далекој Америци. И сад непрестано грде самосталце, да су српске издајице и не знамо шта све. Они, који су са српским крвопијом Раухом побратимили се били! И док то пишу, дотле се сад у Угарској братиме с Јуштовим Кошутовцима, који су нам послали Рауха, наметнули мађарски језик на железницама, закренули готово сасвим врат српским школама у Угарској и што је главно, који као овде франковци, говоре, да у Угарској нема Срба, да је тамо само један народ мађарски. Радикали се с њима братиме, држе с њима скупштине, као у Новом Садз, Сомбору итд. Шта више, радикали су се обвезали, да ће гласати свуда за те Јуштове Кошутовце и Србождере,

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читате.

гх

1§

1?Ј Т