Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

коло

Год. Ш.

Нова српсна земљорадничка задруга. Основана је, од суда потврђенена и у зваНичном листу обнародов^на, Те је и рад отпочела Срп©ка Земљорадничка Задруга у Томашевцу (торонталска жупанија). У управном одбору су: Јован Рајачин, уједно председник задруге; Петар Трпков, уједно заменик председника; те Стеван Владисављев, Душан Лалић и Коста Ановић. Пословођа је Васа Трпков. Уегет гит бсћи^ге 0еи!зсћег. (Друштво за заштиту Немаца). У Немачкој има у 3000 места таких друштава за заштиту Немаца, са безброј чланова. А ко угрожава Немце у Немачкој? Шта ће њима у Немачкој 3000 друштава са хишадама и хиљадама чланова за заштигу Немаца у Немачкој? Нису они нигдје угрожени, већ они насрћу — као што је познато — свуда на друге, нарочито на Славене, а особито нас Србе мрзе и презиру. Ето, за то требају њима та друштва, која прикупљају народну снагу и силне новце, са којима се око нас ствара све оно, што видимо и невидимо, али што осећамо тим више и осетније, па ипак не покушавамо, да се бранимо смишљено, систематски, озбиљно и устрајно. Истина лакше је бранити своје него насртати и туђе отимаш, али зар је тешко отимати, кад нико не брани? А у нас је баш тако. Сви око нас насрћу на нас, отимају наше, скидају са нас, потискују нас, требе нас на нашем дому. Мућни главом и ти, честити Србине који чиТаш и разумеш „Привредник" — па се присети, шта треба и шта се мора радити и код нас, а они, који они ће после за ТОбОМ. „Привредник" 3—4 стална места. Млађи Срби учитељи, који су радили успешно већ у српскима земљорадничкима задругама имаду првенство. Ко на та места рефлектира, нека одмах своју понуду поднесе на Савев Сриских Земљорадничких Задруга у Загребу. 1195 Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане Баке од — 12 до 15 година, — на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга.

Домишљата снаха, Био старац и баба, па оженили јединца сина, да окуће своје дијете за живота свога и да свекрва стече од снахе одмену. Али снаШа, неко недосетљиво чељаде, неће ништа да прихвати, особито се не сећа, да донесе воде. Сирота свекрва већ се савила под обрамицом, а снаха се чини невешта. Старац, видећи то, рекне баби овако: — Ваба! Ова се наша снаха не сећа да те одмени, него ћу ја сутра, кад ти пођеш на воду, устати и рећи: — „Вала, баба, то је много за твоје гбдине. Кад баш нема нико да те одмени, онда ћу ја узети те судове и донећу воде, да се ти јаднице, једном одмориш". Зар ће се сетити, те отети суде од нас у донети воде. Баба пристане. Сутра дан, узме баба обрамицу и стане чегрљати око тељижаца, да дигне котлове на раме, а старац ће скочити и рећи: — Шта је то баба? — Хоћу на воду, човече, одговори она. — Нећеш светога ми краља 1 )! Не дам ја да ти издахнеш под обрамицом! Ако никакве друге одмене немаш, одменићу те ја, дај овамо те суде! — Бог ми с тобом био, човече! — викне баба — а што ће рећи село, кад види ту бруку? Овдје је чобанчету срамота донети воде на обрамицу, а ти тако стар, хоћеш да натовариш котлове! Недам да нас тако брукаш, макар мене мртву донели с воде... . Докле су се старац и баба отимали око обрамице и котлова, снаха их је гледала и чудила се, па ће тек од једном рећи: — Боже, Боже! Оба стара, оба луда! А што се око тога свађате? — Него шта ћемо, срце моје? — упита свекрва. — Ето шта ћете: донеси ти, нако, јутрос а ти, тато, довече, па ће вам бити право обома и не морате се свађати!... Из приче Милана 'Б. Милићевића „На Карауди".

') Свети Стеван-Милутин, краљ српски.

Различите ввјести, Католични и протестантски народи. Државе европске у којима је већина становника католичке вјере имале су 1801.године 86 милиона душа, а 1901. године 145 милиона. Европско државе са већином становника протестаната (лутерана) имале су 1801. године 47 милиона становника, а 1901. г. 94 милиона.