Српско коло

Год. Ш.

СРПСКО коло

Стр. 9.

Сад је др. Старчевић открио, да тај говор није саставио Акурти, него франковачки вођа, бивши одијелни предстојник Исидор Кршњави. Др. Старчевић је показао у сабору и рукопис Исе Кршњавог. Лијеп државни одвјетник, коме састављају говоре приватни људи. Лијепа правда, за које српски политички противници, франковци састављају оптужбу против Срба мјесто државног одвјетника. Да се овакова шта збило у Русији или Србији, надале би жидовске, швапске и мађарске новине дреку до неба о дивљаштву Руса и Срба, о нереду и безакоњу у Русији и Србији. Е, али ово се догодило у сретној Аустроугарској, па ћуте! Сад барем ми Срби знамо још и боље, шта се усуђују против нас чинити, и оно, на што ни смушењак и будала не би помислио. Али баш зато ваља да се што више збијемо у српске редове, да се збратимо и сљубимо, како би лакше могли одољети лоповским душманима. Дато буде, треба дау народу изгубе ријеч они који међу Србе сију неслогу. > Путовање краља Петра. Према вијестима многих новина кренуће краљ Петар опет на пут у походе своме пашанцу талијанском краљу Виктору Емануелу и предсједнику француске репуплике Фалијеру. Прије њега пошао је на тај пут његов син Александар, насљедник пријестола. Арнаутска буна у старој Србији, коју су дигли Арнаути против турске владе још се није стишала. Настало је мало примирје. Арнаути на једној страни, а турске војводе на другој скупљају чете, да буду јачи у будућим бојевима, ако не дође до потпуна мира. Патријарх Лукијан БогдановиЋ дао је 20% од својих прихода у фонд за повећање свећеничке плаће. Тих 20 процената износе за 1909 годину 25.100 К. Свећенство ће бити патријарху захвално на овом дару. Србождер опанчар. Неки Адам Будак, опанчар у Глини не може да види пред собом баш ничег српског. Све му смета, запиње за очи и он би рад да то уништи, разруши или раздере. Тако је тамо негдје у почетку прошлог мјесеца раздерао српску заставу у Глини и пријавио Србе који су је носили. Има само једна српска ствар, која није мрска Адаму Будаку. То су српски новци, које му Срби дају за опанке. Кад угледа српске паре, лице му се смијуљи, а не смркава. Али, Срби не би погријешили, кад би му одузели прилику да се ма чему српском весели и радује. Кад му је све српско мрско, шта ће му и српске таре. .Или све или ништа. Кад престане примати круниие од Срба, онда нека дере и руши шта хоће, ако узмогне. Размислите о овом ви Срби из Глинске околице.

Кандидати за старопазовачки срез. 26. априла одржали су присташе с. с. с. састанак у Старој Пазови, те су за сгаропазовачки срез поставили за свјетовног кандидата г. Николу ПетровиИа , народног заступника и великог посједника из Старе Пазове, а за свештеничког за срез карловачки и старопазовачки г. Валеријана ПрибиЛевиИа , протосинђела и професора богословије из Карловаца. Мађари против нове владе у ХрватскојЈНеке мађарске новине, а особито „Мађарорсаг" и „Будапешти Хирлап", „А Нап", „Еђертетеш", стале су од неког доба жестоко нападати владу Томашићеву и српско-хрватску коалицију. Пишу како влада хоће да Хрватску што већма отцијепи од Мађарске, данеда отварати мађарских школа међу славонским Мађарима, да је Куен издао Мађарску, кад је пристао да се састане наш сабор и уклонио Рауха. Знамо да је мађарским занешењацима криво, што Раух не пашује више код нас, али јадиковање им не помаже. Не да српски и хрватски народ више по себи газити мађарским луђацима, а паметни Мађари су вољни, да с нама склопе поштен мир. Особито ударају на нас сада радикалски пријатељи Кошутовци, што се купе ако посланика Јушта и Баћанија, тако звани Јуштовци. Честити Срби ратари. Опћина Чуруг у Угарској закључила је, преко свог опћинског одбора да од свог земљишта отцијепи 300 јутара, раздијели ту земљу у парцеле по 400 хвати четворних и даде за баште сиромашним ратарима у закуп по 5 К годишње од парцеле, под врло јевтину закупнину, јер тамо је страшно скупа закупнина годишња, и пет пута скупља од ове. И ми захваљујемо у име сиротиње ратарске честитим одборницима. Куд ће суза него на око! Ко ће помоћи боље ратару од његове браће.

Одговори уредништва. М. Б. у X. Ако је земљишна заједница села Ф. већ уређена по закону, то јест, ако већ има своју темељну књигу и свој правилник и ради, онда би ви могли само судбено од ње своја права тражити. Јер управне области расправљају једино спорове између овлаштеника једне те исте земљишне заједнице. А спорове између двију заједница, или између једне заједнице и људи, који нису њени чланови, рјешава суд. Ако з. з. села Ф. није још уређена, ако се још расправља о њену уређењу пред надлежном управном области, онда ви опширно опишите у молби своја права на уживање пашњака з. з. Ф. и пошаљите је на: Кр. жупанијско комасационо као разгодбено повјеренство у Бјеловару. У. Ђ. у Б. Патроларина се плаћа без обзира на старост. Ми држимо да је дужан ваш отац платити.