Српско коло

Стр. 4. ■■*

СРПСКО коло

Год. VIII.

луди радили у овом котару, дочим су самосталци пред саме изборе почели радити. Дакле самосталци су добили у горњокарловачкој дијецези свих 18 мандата, у пакрачкој свих 8 а у архидијецези 6, свега 32, дочим су 1906 имали свега 25. Радикали су сад добили свега 6 мандата, и то само у архидијецези, дочим су 1906 имали 13 мандата. Радикали су изгубили 7 мандата. Народ им је судио страшно, а тај суд биће страшан и код избора у угарским дијецезама. Сад је већ извјесно, да су радикали изгубили већину на сабору народноцрквеном. Д-р ХинновиЋ изабран. Први бранитељ Срба „велеиздајника", велики наш пријатељ српски, а и велики пријатељ свију малених и прогањаних д-р Хинко Хинковић изабран је у Броду 7. о. мј. за народног заступника са 346 гласова против 324, које је добио франковац д-р Пребег. Борба је била у овом котару, у овој кули франковачкој страшна управо. Франковци су управо били побјешњели. Коље, камење, ножеви, ракија, вино, пријетње, лажи, мазање кућа, то је било њихово оружје. Једног присташу коалиције, Секулу Дожића, опасно су ранили ножем, а многе су управо испребијали, кад би их ухватили саме гдјегод. Но све то није помогло. Бадава су богатом адвокату д-ру Пребегу биле и његове хиљаде, што их је просуо у народ, а које је згулио с леђа сељачких, јер је мунтао посједе сељачке и за 12 К дуга. Сиромашни, али поштени и умни д-р Хинковић побиједио га је. Побиједила је свијест изборника. 1908. је прошао у овом котару франковац са 84 гласа већине. Сад су франковци остали у мањини са 22 гласа, дакле изгубили су према пређашњем 106 гласова. * Из дна срца и душе своје честитамо д-ру Хинковићу на побједи. И до сад је његова служба истини, правди и добру народном била велика, а одсад ће бити и већа. Подај му Боже снаге и здравља у тој служби. Жалосни Срби. У Броду радикалне вође д-р Никола Ђурђевић и оба Лацковића не хтједоше гласовати за д-ра Хинковића, него остадоше код куће, и ако је њиховом кривицом могао тако проћи франковац д-р Пребег. А два радикала: Младен Михајловић и Раде Медаковић гласали су за франковца д-ра Пребега против великог српског пријатеља Хинковића, који је толико учинио и претрпио за српски народ. Вјечне срамоте ради износимо им имена. Да је д-р Хинковић самосталац, хајде-де, јер ми знамо, да радикали већма мрзе Србе самосталце, него франковце. Али Хинковић је човјек, за ког би сваки Србин, ма које странке био, морао све и сва учинити. Код избора у нотару Лудбрег није код првог

гласовања добио ни један кандидат већине. Од франковаца кандидирао је д-р Ружић, од коалиције д-р Дамашка, а од хрватске пучке сељачке странке д-р Анте Радић, бивши професор. Дошло је до поновног избора, те је коалиција подупрла Радића, који је изабран. Избор је био 7. о. мј. Тако су франковци тога дана потучени у Броду и Лудбрегу. Избори за жупанијску скупштину личко-крбавску. У котарима Доњи Лапац, Грачац и Оточац изабрани су у жупанијску скупштину све саме присташе српско-хрватске коалиције. Пријављени државном одвјетништву. Барон Јосиф Рајачић, надзорник народно-црквених добара пријавио је ради злочинства преваре и проневјере митровачком државном одвјетништву * чланове радикалског Саборског Одбора: проту Божу Поповића, поп Јоцу Јовановића, д-ра Жарка Миладиновића, д-ра Ђоку Красојевића и д-ра Миту Мушицког. Рачуни велеиздајничког процеса. Добровољних прилога за ухапшене Србе у Загребу скупљено је свега 70 хиљада 965 К и 79 филира. Од тога је на саму храну „велеиздајника" потрошено 46.805 К 7 ф., на припомоћи породицама њиховим 19.839 К 68 ф., на разне издатке у сврху одбране 3169 К 70 ф. Вишак од 1151 К 34 ф. још није раздијељен. Све остале трошкове за штампање књиге „0 велеиздајничком процесу", за превађање оптужнице на мађарски и штампање, за издавање оптужнице на српском, за извјештавање стране штампе и многе друге трошкове, који опет износе на хиљаде круна, подмирили су прваци Српске с. странке: д-р Богдан Медаковић, Васа Муачевић, д-р Душан Пелеш, д-р Богдан Стојановић и други. Нови државни надодвјетник. На мјесто надодвјетника Ванцаша, који је био душа хајке на Србе, а послије осуде Стола Седморице отишао у пензију, постављен је за надодвјетника д-р Светислав Гај. Акурти смијењен. Акуртију је одузета управа државног одвјетништва у Загребу, а на његово мјесто постављен је за одвјетника државног д-р Криж. Српска читаоница у Оточцу у Лици прославила је ових дана 25 година свога опстанка. Лијепа слава за Србе Личане, а нарочито Оточане. Гдје је онда био краљ Петар, кад су Срби у Оточцу 1885. године основали српску читаоницу, кад, по Акуртију, није било Срба у Хрватској до 1903., т. ј. до доласка краља Петра на пријесто Србије? У Француској су код саборских избора побиједиле народне странке, које су сад на влади. Од 8 милиона гласова добиле су те странке 4 и по милиона,