Српско коло

Број 25.

Загреб, у нетвртак 24. јуна (7.) јула 1910.

Год. УШ.

Излази сваког т т ш ш — ж ^ Огласи рачунају се по , егаР ™,«*». ллллул ||Л пп ? « Н Шшр Р 11 Ша^ И ,1 Н И ВВ В ■ шћују, рачунају се јеагдаа 1јг Ј 1ипКЈ П1ЈЈ11Ј " »• на по године К 1 80 П Ш Ш И В| И И ^ИИИУ ДаР Н ЧтеавР Уредништво се надази т на четврт. год. К — *80 в н аш ™ Николићевој улици бр. 8. 3» ДРУге зенље: на го- _1ЛЛТ .. ср»г ур кТла дину 5 круна. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ вародног |јшсга". Руко03 бројеви 10 ПОТ. I*- 1 ' ' ' ~ писи с* враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) ше^ »■-> Уређује: Уредништво „Србобрана"

Радикалски рачуни. Исто тако је страшан извештај ревизионалног одбора о манастирским рачунима, које је радикалски саборски одбор предложио сабору на одобрење. Тај је извештај такав, да су најиосле и сами радикажки шсланици морали гласати у сабору зато, да се рачуни не приме, него да се морају саставити новк, истинити рачуни. Сви ми знамо, да су калуђери управљали рђаво са манастирским добрима, тако да од манастира народни фондоии нису имали готово никакве користи. Стога су и самосталци увек били зат~, да се уведе у управу с манастирима ред и разбацивању народнога манастирског добра учини једаред крај. Морали су стога и радикали, кад су били у већини на српском сабору, нешто учинити, да се стане на пут томе рђавом економисању са манастирским добрима. И они су донели на сабору такозвану манастирску уредбу, по којој се калуђерима одузима управа манастирским поседом. На место тога управљаће њима свима из Карловаца Саборски Одбор. Калуђерима се зато даје двострука плата, храна, подвоз, стан, помоћ за лечење, за манастирске читаонице и књижнице, за милостињу, од земље даје им се само нешта, колико им је потребно за кућу: за башту, виноград, воћњак и т. д. Сву осталу манастирску зецљу издаваће под закуп Саборски Одбор. Радикали су најпре обећавали и хвалисали се, да ће манастири сваке године носити у народне фондове по милиона, касније су то спустили на триста хиљада доК у првом прорачуну за 1909. годину нису сишли на 210 хиљада. Али да је тако, пуна шака браде. Но није ни тако. Ревизионални одбор пронашао је, да за 1909. неће бити тога прихода ни 50 хиљада круна, јер да су радикали саставили лажан прорачун и предложили га сабору, само Да истерају што већу добит и прикрију своју срамоту. Како су они тоучинили? Да чујете и смејете се њихову мајсторлуку! Саборски Одбор Чувајте и остављајте сваки број овога листа,

одлучи да прода шуму манастира Ораховице за 21.000 круна. Та шума није још ни данас, у јулу 1910. продана, а они су метнули у рачун за 1909. годину, која је прошла пред 7 мјесеци, да је ушло од те шуме у касу манастирску 21.000 круна. Тако су урадили и код 18 других манастира и унијели у приход за 1909. годину 63.593 круне и 25 филира, а од тога у истини ни филир није унишао у касу, дакле свега са горњом свотом на 85 хиљада круна. И кадсето одбије од210хиљада круна чистог прихода, онда већ не остаје него 130 хиљада! Код управних трошкова за 1909. метнули су у рачун, да је потрошено 75 хиљада, а у истини је потрошено 95 хиљада, за 20 хиљада више. Кад и то одбијемо од оне лажно наведене чисте добити, остаће само 110 хиљада ,крз г на чист'? добити. И тако то иде даље, тако, да би на крају крајева чиста добит за 1906. годину изнела место 210 хиљада тешко 50 хиљада круна. А калуђери су пре три године сами нудили, да ће давати 100 хиљада сваке године у народне фондове, ако им се остави у управи манастирска земља. Како је дошло до тога, да манастири тако мало носе, ма да су одузети калуђерима? То се морало догодити зато, што су калуђерима силно повећане плате манастирском уредбом, ма да сада ништа не раде; што су на место калуђера у Карловцима постављени многи скупи чиновници, да раде њихов посао ; што су сила новаца појеле дневнице и путни трошкови чланова Саборског Одбора, који су ишли по манастирима давати земље у закуп и друге послове управљати; и најпосле, што се мора много трошити, кад се сједног места управља са преко 30 манастира, расејаних од Ердеља па до Велебита. Како је сад калуђерима добро, јер ништа не раде, а имају плаће двапут веће, они би могли примити у калуђерство сваког ко се понуди и могло би се калуђера толико намножити, да их ми не би могли платити од манастирских прихода, него би морали надоплаћијер ће вам требати и послије, да га читатв./<с