Српско коло

Год, *Ј1.

СЈСПСкО коло

Стр ?.

ће тих 1000 К у џеп Матијевића, који је до сад дао за „Привредник" из свог џепа најмање сто хиљада круна. Не волимо грдити у новинама. Али ово што ради Јаша Томић могу само радити најпокваренији људи! Конгрес српских земљорадничних задруга у Србији Ове године одржаће српске земљорадничке задруге у Србији конгрес у месту Лесковцу 28 и 29 августа по старом. Како тамо поштују задруге види се по том, што конгресу председа проф. свеучилишта и мин. у пензији Лозанић, а уз њега седи на конгресу министар просвете Жујовић, посланик у Риму и министар у пензији Вујић, начелник града Београда Главинић, професор свеучилишта Радовановић, директор свију жељезница у Србији Поповић. Упознали се преко „Српског Кола". Ратар Покрајац из Крњака писао је један чланак у ,С. К" и потписао се. То је прочитао Покрајац Прока из Тамишког Ковина у Банату. Па како су се и његови стари доселили из Хрватске, то је он писао у Крњак Покрајцу и пита га, које је његово Крсно име, не би ли тако могао установити, јесу ли му се у стари отуд доселили. Покрајац из Крњака послао нам је то писмо и радује се, што је ето „Срп. Коло" узрок, да се Србин ратар из Крњака дописује и зближава са Србином ратаром из Ковина. Лопови на ПОСЛу. Кад виде да срп. сам. странка неће да изда народних права, онда чивутске новине почињу опет биједити странку, а нарочито прве људе у њој, невЈерством према држави. Нарочито нападају на посланика Светозара Прибићевића. Тако је неки дан чивутски лист Огаи (Драва) у Осијеку напао Прибићевића, па између осталога вели: „Та дух Петров (краља Петра) пратиће га на свима његовим путовима, а ако је потребно, котрљаће се и динари (србијански новац) до Коренице". „Србобран" је због овог позвао владине новине, да се искажу шта мисле о оваквом писању, јер је тај чивутски лист у пријатељству с владом. Владине новине „№го<Јпе Иоу.пе одговориле су да осуђују и никако не могу одобрити овакво писање. Тако су Чивути увијек први кад треба нападати и биједити Србе. НраљевиЋ Александер путује овог мјесеца на Цетиње, да честита свом ДЈеду књазу Николи 50 година владања. Хтио је проћи кроз Хрватску, задржати се неколико сати у Загребу, а неколико у Ријеци (Фијуми). Али из Беча је поручено, да туда не путује, него на Пешту, Беч и Трст. Чудна ли страха! Као да ће сва Хрватска букнути у пламену буне, ако српски краљевић прође кроз њу жељезницом. Гадно су добри савјетници оцрнили горе српски и хрватски народ.

Ршичите вијести. Порез на пјанце Сељаци руског села Снагости у Русији обратили су се на власти с молбом, нека им се

допусти, да уведу порез од 5 копјејака (15 филира) на сваку боцу ракије, који мора платити купац. У Русији држава продаје ракију у државним крчмама, па би' чиновник, који је продаје, могао и лако купити тај порез, а зна се тачно, колико се прода сваки дан. Новцима, који се за то добију, ратари би подигли школу. Колико трошимо на војску. Прошле године потрошено је на државне потребе у Аустроугарској 3 милијарде и 405 милиона круна, или 74 круне на сваку душу. На војску је потрошено 509 милиона круна или преко 10 круна на душу. Број војске без морнара износио је 395 хиљада. Сваки 126 човјек је војник, а годишње нас стане један војник 1164 круна, Руске дјевојке, као наше, о разним свецима гатају, хоће ли се удати. 0 Духовима учинила је то у мјесту Вјатка дјевојка Акимова. Бацила је вијенац у воду, али јој је потонуо. Иза тога напала ју је туга велика, била је увијек жалосна, док се није скоро објесила. Ето, што може урадити луда празновјерица. Срби православни у Босни. 1878 године било је у Босни Срба православних 496.485, или 42 - 88°/ 0 , муслимана било је 448 631 или 38'73%> а католика 209.391 или 18-08%. Године 1907 било је православних Срба 782.831 или 43 - 41%. Муслимана било је 602.000 или 33-38%, а католика 400.481 или 22'20%. Срби су се добро држали, јер их има преко по процента више него прије према осталима. Срби се нису умнажали досељавањем. Све се то народило у Босни. Католици су порасли за 4% према другима, али то није умнажање домаћих, него досељавање. Преко 100.000 католика уселило се. Муслимани су опали према другима за 5%, и то због исељавања.

Пас и кухар. — Басна Лава Толстоја. Кухар је спремао ручак; пси су лежали пред кухињским вратима. Кухар је заклао теле и бацио црева у двориште. Пси дочекаше, поједоше и рекоше: — Добар је кухар: добро куха. Мало после кухар чисти грах (пасуљ) репу и лук, и избаци обреске. Пси полетеше, окренуше њушке и рекоше: — Покварио се наш кухар: пре је добро кухао, а сада није ни за што. Но кухар није слушао паса, него је кухао ручак по свом. Ручак су појели и похвалили господари, а не пси.

Одговори уредништва. Николи РудиЋу. Ми вам шаљемо редовно „Српско Коло* на госп. учитеља. Тако и Аџићу Јанку. Питајте код њега. А ако он не добија, онда је погрешка код опћине, па тамо прикричите, да се пази на лист.