Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО

коло

Год. VIII,

ми не иштемо дара од вас. Ми вам дајемо у замјену лист, пун поуке и забаве за ратара, ми вам дајемо прилике да научите нешто и просвијетите се, постанете људи, какви морају да су људи двадесетог вијека. А онда, „Српско Коло" је лист, који је први у нас дигао барјак сељачки. Тек иза њега појавили су се сељачки листови у другим српским крајевима. Први смо ми почели учити да треба и ратара српског позвати на рад народни; да се без ратарске руке не може дозидати кућа слободе и благостања нашег; да је потребно прије свега темељ народа и државе, ратара нашег подићи и у погледу умном и у погледу благостања материјалног; да без просвијећена и имућна ратара нема правог напретка и цвјетања ни држави ни народу и стога да је дужност и државе и свију нас нератара помоћи ратару и олакшицама законским, и поуком и примјером, да дође до просвијећености и бољег стања економског. Први смо ми стали учити да је ратар човјек раван ма ком човјеку; да стОга не смије и нема нико права презирати га и газити га, ван напротив мора штовати га као и себе сама; да ратар зато мора научити се одбити сваки нападај на свој образ, не дати се сам вријеђати и ништити. Ми смо први исписали ријечи: Слободан и штован ратар у слободној земљи. Смију ли онда ратари да не даду помоћи своје листу таквом, ако је могу дати? Зар није њихова дужност у првом реду, да помогну такав лист? Ко ће га помоћи, ако они неће? И неће ли рећи противници ратара, кад виде како ратари сами не маре за свој лист: А шта се ту треба на њих освртати? То је гомила без свијести, која никад неће бити врсна сложити се за своју обрану. Кад не маре сами за оне који раде у њихову корист, што би ми марили за њих и освртали се на њих? А обраћамо се нарочито Американцима баш зато, што су до сад према „Срп. Колу" они били најнемарнији. Према рачуну, који смо правили пред мјесец дана, има „Српско Коло" у Америци само 28 претилатника!! У 81ее1Гоп-у има их 13, у Чикагу 7, и у још 7 мјеста америчких у сваком ао 1. На хиљаде и хиљаде српских ратара у Америци само 28 претплатника. Ако то није немар и срамота, ми онда не знамо шта је? У Питсбурту, гдје се налазе хиљаде Срба, имамо само -једног претплатника. Сиромашна Блатуша у Хрватској има их 32, а Питсбург 1! а

Какав мора бити чиновник. Стижу нам непрестано тужбе на рђаво поступање чиновника са сељацима. Многи и многи

чиновници код нас понашају се збиља, као да закон вриједи само за народ, а за њих не. Чим им сељак рекне коју ријеч неповољну, па и не била увредљива, одмах скоче као стршенови, па затварају и глобе. Писали су нам скоро о оваквим случајевима: Осуди пристав или престојник једнога сељака ради шумске штете на 3 дана затвора. Сељак моли: — Ма немојте господине толико, није право. — Шта није право? Ти ћеш мене учити! Ја ћу теби показати, кога ћеш ти учити! 5 дана затвора! — Ма немојте господине, ако Бога знате. Нијесам ништа ружно казао. Тешко ми је господине: Ту је накнада штете, ту данашња дангуба, ту 3 дана затвора за оно сувади, па ми се учинило криво. — Ван, свињо паорска! 8 дана затвора добићеш, кад ти није право. Издири ван! Јадни сељак покупи се кући. И такву област да поштује сељак, такву државу да цијени, у којој се то збива! У првом реду, он суди због шумске штете/ а не због увреде према себи. Ако је увријеђен, мора посебно због тога судити, а не одређивати већи затвор ради шумске шгете. У другом реду, кад се једном рекне 3 дана затвора, онда то више не може иста област мијењати: ни повећавати, ни умањивати. У трећем реду, закон тачно одређује, да се не смије кажњавати за сваку ријеч коју странка проговори, него само за увредљиву ријеч. Чиновник није никакав божански створ, пред којим се мора ћутати као заливен. Пристојна ријеч допуштена је пред сваким, па и чиновником. У четвртом реду, чиновнику је најстрожије забрањено вријеђати странке, па богме и сељака. Као што странка мора поштовати чиновника, тако и он њу. Ево шта одређује о том § 35. уредовног напутка: „Кад чиновници опће службено са странкама, имају бити иријазни, вријецни у давању помоћи и морају се владати пристојно и са овбиљности, која доликује њиховој части. Странке треба драговољно саслушати и по ступати с њима тако, да се крепко и колико је могуће брже доскочи њиховим темељитим жељама, а да стога, што су мање вјеште своје жеље предлагати, или што не познају путова, којима би имале ударити, не трпе штете, и не дају повода, да им се молба одбије. Ако ли пак странке предлажу такву молбу, која је нетемељита и која се не може услишати, треба их добро обавијестити и поучити". А у наредби од 20. IV. год. 1854., § 12, стоји ово: