Српско коло

Врој 35.

Загреб, у четвртак 2. (15.) септембра 19Ј0,

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељи *•* Цијвна за Аустро-Угареку: на годину К 3*20 иа по године К 1'80 на четврт. год. К —"80 За друге зенље : на годину 5 круна. Поједини бројеви 10 пот.

ко коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Оглаеи рачунају ее по цјеновнику. Ако се више од три пута увргтт^ују, рачунају се јефтиније. «*» Уреднвштво се налази у Николићево) улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног мсга". Руко~ писн се ■< «ра)|>ју. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана"

Срби изборници! Средишњи Одбор српске народне самосталне странке поставиђе, у договору са извршним одборима наше странке по свој земљи, у српским котаревима кандидате Србе самосталце. У котаревима, гдје не могу проЂи Срби, јер су мањина, препоручиЋе оне Хрвате, који су чланови српскохрватске коалиције. Све то биЋе објављено у овом листу. Не обећавајте стога ником свога гласа, не вежите се ни за кога, док вам не буде препоручен у овом вашем листу. Ви, који читате лист, обавјешћујте и друге изборнике, нека не об&Ћавају ником ништа и нека буду спремни да пођу на биралиште и гласају за кандидате, који Ће вам бити овдје у листу препоручени. Сељачко поште&е. Опет је наш сељак показао једном, колика је његова несебичност, какво је поштење његово, кад се ради о ствари целог народа и земље. И опет, ево, поносито дижемо главу ми који смо увек писали и говорили да у нашег сељака има погрешака, као и у сваког човека, али да има и лепих страна толико у његовој души ратарској, да би се многи и многи, који преко рамена на тежака гледају, имали чему научити од њега. А покуњени су они који су говорили и хвалисали се, како ће ратар гласати и за своју смрт, пружиш ли му литру ракије или вина, опростиш ли му какву глобу, обећаш ли му какву цесту, почастиш ли га руковањем или дадеш ли му коју круну. Ово што ћемо испричати, а чему се толико радујемо, догодило се у Славонији. У селу Тиборјанцима изборног котара Валпово изгорела је кућа и све стање ратарима Јози и Фабијану Сучићу. Како се из имена види, они су Хрвати. Људи у невољи замоле грофа свог Нормана и богаташа милионара барона Гутмана за помоћ. Гроф даде сваком цигље, а Гутман гвожђе за градњу куће.

Кад су дошли да дигну гвожђе, рекне им чиновник Гутманов Смит, да Ће морати сваки дати 100 Н за гвожђе, ако не гласају код избора за Гутманова кандидата. Чим то чуше иогорелци, они, бев и мало размишљања, рекоше да свога гласа не иродају за 100 К гвожђа ио ту цепу непе и траже своје молбе натраг. Чиновник им на то поцепа молбе, а они поносно одоше у своје село. Кад су њихови сељаци чули, шта се догодило и како ратари њихови не хтедоше продати барону милионару свој поштени глас, који треба отаџбини у овој тешкој борби с мађаронима, развеселише се врло и разиграше им се срца. Цело село одлучи се да иомогне иогорелој честитој својој браћи. Сложе се и један даде и набави ово, други оно, и бра%а СучиЛи добише све што им треоа у часу. Истина, поштење се скупо плаћа. Али прода ли се једном, онда се више нема шта продавати. Јесте ли видели женско чељаде које је поштење изгубило: Како га свако шорка, вређа, ћушка и ништа за њ не даје, како му је цена мала? А како је прва цена скупа била! Тако је и с народом. Можемо ми бити и сиромашни, и потиштени, без. права. Али док је поштења у грудима нашим дотле ништа изгубљено није, сваки час све добити можемо. Јер о њега ће се сломити и сила нашег непријатеља; оњ ће се оклизнути и слатка, ласкава реч његова, обећања пуна; пред њим ће у прашину пасти и издајнички сребрењаци Јудини. Народ без поштења у политици, у борби за права своје отаџбине и права своја, раван је женску чељадету без стида и образа — блудници. И непријатељи наши хоће да блудницу од нас начине, јер знаду да се са блудницом све може. Али варају се ето, варају се код оних, код којих су поуздано на успех рачунали, руке већ трљали од радости, док им је слина унапрво на уста цурила. Варају се код ратара наших. Браћа Сучићи, погорелци, људи у тешкој невољи, показали су им шго је поштење човека сиромака. Они су их поучили да се до столица посланичких не долази куповањем душа, одузимањем поштења народног,

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читате.