Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 3.

коалицију, и то још у већем броју него 1906. Они у Бечу и Пешти пренеразише се. Шта тај смет српско-хрватски мисли? Зар он држи да смије имати своју вољу? — тако дрекнуше они и наложише Рауху да нас у тамнице трпа и вјеша. Они мишљаху да ћемо задрхтати од страха и предати им се. Кад су видјели да су се преварили у рачуну, да волимо и смрт на вјешалима, него досадањи псећи и робовски живот, они одагнаше Рауха. Покушаше опет лијепим. Пристадоше да се прошири право гласа, бан Томашић узе лијепо у сабору говорити и обећавати златна брда. Мислили су: Треба их само мало помиловати иза оних мука, шко их претрпјеше за Рауха, па су наши. Но кад ни то нс упали, кад коалиција остаде једнако вијерна оном зашто ју је народ и послао у сабор: борби за права ове земље и њена народа, они ево разјурише сабор изабран 1908. године и наредише нове изборе. И пишу по мађарским новинама, како ће разјурити и нови сабор, ако не буде изабрана већина мађарона, франковаца и радикала. Треба ли ти, народе, бољег доказа да коалиција ради за добро твоје и ове земље, од тога што је овако мрзе душмани наши, што разгоне ево и други сабор у ком је већина коалиције и пријете да ће растјерати опет нови сабор, буде ли у њему већина коалиције? Зар би они разгонили сабор, да ради њима по вољи, а вама о злу? Зар они сабор зато растјерују, што им се клања и служи? Зар би они, мудри какови су, чинили то, да је сабор такав? Зар га не би у небеса дизали, и пустили да саборује до смрти задњег свог члана? Јесте ли ви чули икад, да престојник распушта вијеће (одбор) опћинско, које извршује сваку његову жељицу? Он га распушта, кад се оно испрси пред њим или пред опћинским чиновницима и скочи у обрану народну. Тако, видите, поступа и мађарски министар предсједник преко бана са нашим сабором. Али, као што свјесни опћинари по сто пута бирају исте добре вијећнике, тако ћемо и ми посланике коалиције. Браћо, та зар мало невоља претурујемо преко своје главе. Кад сваки дан скоро у години трпимо по коју неправду и зло, радимо по какав напоран посао, мучимо по какову муку, зашто не би сваке године једаред дваред ишли на изборе, док се не додије онима што ведре и облаче у држави, док не виде, да нас ни с чим не могу претворити у мађароне и да нам најзад морају дати што је наше? Па пођимо зато сви сложно и на ове изборе, сви до једнога. Пођимо и побиједимо и

по трећи пут и сваки пут, догод не уморимо својих противника. А онда ћемо уживати у миру плодове својих побједа. Како ће то бити сладак мир, и како је вриједно за тај слатки мир и потрудити се и претрпјети нешто. А

Никад није на нашим ратарима почивала оволика одговорност, као ових избора. Јер, догод није изборно право проширено, ратари нису били у већем дијелу земље одлучни код избора, него чиновници, трговци, занатлије, крчмари и господа других струка. Због тога су ратари и говорили увијек: Господа су крива, што је досад зло било нама свима и земљи. Да ми имамо изборно право, видјели би онда, шта се ради. Не би се више мађарске присталице испрсавале и башиле по Хрватској. Ја сам слушао сам толико пута гдје ратари тако говоре. Да учини народу по вољи, коалиција је проширила изборно право тако, да сада међу изборницима има ратара голема већина свуда, у цијелој земљи има ратара изборника четири петине. Да је кр ^љ хтио пристати на то, да се код нас прије него у Угарској уведе право гласа за сваког, ко је пунољетан, па не плаћао ништа пореза, коалиција би била учинила и то. Овако је урадила колико се највише могло. И зато ратари више него икад до сад морају пазити шта раде. Некад су се могли изговарати у многим котаревима: Па свеједно, да . ми и гласамо за народног кандидата, шта користи, кад је господе више, а они неће. Зашто да се бадава мразимо са власти и трпимо прогоне? Сад више нема мјеста томе пригозору. Сад се више не користи ни на кога изговарати. Први пут код избора одлучујете ви, ратари. Пазите да се не осрамотите. Не дајте да нам се ругају непријатељи ратара, који су нам говорили: Само ви подајте право гласа нашим несвјесним ратарима, па ћете видјети, куда ће доспјети земља; оно ће бити двосјекли нож у рукама дјетињим, а кад буде лопила крв из исјечених руку нашега народа, бићете криви ви који сте дали оштри двосјекли нож у руке дјетета. Прва је сад прилика, у којој ће се показати, јели наш народ зрио за то, да сам своју судбу држи у руци, да сам одлучује, хоће ли му бити добро или зло. Два три даНа су што сам добио писмо од једног ваљаног нашег ратара из Сријема. Јада