Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. ут.

38) Дарувар: Др, Мато ЛатновиЋ, адвокат У Дарувару; 39) Пакрац: Др. Миленко МарковиЋ, адвокат у Пакрацу; 40) Псжега: Др. Владимир Турковиђ, велики посједник у Кутјеву; 41) Брод: Стјепан Коренић, пребендар у Загребу; 42) Гарчин: Др. Светимир Корпорић, адвокат у Броду; 43) Вировитица: Др. Отон ГавранчиЋ, адвокат у Вировитици; 44) Слатина: Др. Петар Белобрк, адвокат У Бјеловару; 45) Дон>и Михољац: Др. Фрањо Пољан, тајник хрв. слав. господарског друштва у Загребу; 46) Нашице: ВеЋеслав Вилдер, уредник „Хрватског Покрета" у Загребу; 47) Валиово: Др. Иван ЛорковиЋ, главни уредник „Хрватског Покрета" у Загребу; 48) Даљ: Шандор ПоповиЋ, посједник у Осијеку; 49) Вуковар : Др. Иван Палечек, адвокат у Вуковару; 50) Шид: Др. Фрањо БенешиЋ, адвокат у Илоку; 51) Илок: Др. Гавра МанојловиЋ, свеуч. професор у миру у Загребу; 52) Митровица: Др. Душан ПоповиЋ, адвокат у Загребу; 53) Ириг: Барон Јосиф РајачиЋ, надзорник срп. народно-црквених добара у Карловцима; 54) Еарловци: Др. Владимир пл. НиколиЋПодрински, ум. подбан у Загребу; 55) Шимановци: Др. Светислав ПоповиЋ, адвокат у Земуну; 56) Винковци: Др. Густав Гај, адвокат у Јастребарском; 57) Церна: Мишо КутузовиЋ, посједник у Гундинцима; 58) Вошњаци: Др. Живан" БертиЋ, адвокат У Земуну; 59) Слун,: Др. Хинко ХинковиЋ, адвокат у Загребу; 60) Дуго село: Миро Манце, управитељ штедионице у Дугом селу; 61) Велика Горица: Грга Тушкан, посједник у Сиску; 62) НовиМароф: Ватрослав ПетровиЋ, обртник у Мађареву; 63) Бишкупец: Славко Гашпарац, адвокатски кандидат у Загребу; 64) МоровиИ: Ђорђе ЂуриЋ, ум. шумар и посједник у Мајуру;

65) Мартинци: Стеван ЧучковиЋ, надмјерник у Митровици; 66) Стара Павова: Никола ПетровиЋ, велики посједник у Ст. Пазови; 67) Нуштар: Раде ПауновиЋ, велепосједник у Вуковару; 68) Хртковци: Гига ЈовиЋ, парох у Карловцима; 69) Еоиривница: Др. Иван ЛорковиЋ, гл. уредник „Хрв. Покрета" у Загребу; 70) Сењ: Гвидо пл. ХрељановиЋ, кр. потпуковник аудитор у миру. За изборни одбор коалиције: Грга Тушкан. Др. Богдан МедаковиЛ. Упуте за изборе, Било је то 1908. године, кад је бан Раух изборе водио. Довео је на изборе војску. Како је био луд и пуст сам, мислио је да ћемо бити такови и ми, па да ћемо о избору правити нереде и тако дати прилике војсци, да пуца у нас и растера нас са биралишта. Ала би он волео да се тако десило! Стало је таковима до наше крви. Они би је пролили море, кад би могли за један ћеф свој! Но ако њима није стало до крви народне, стало је нама. Јер вреднија је за нас глава једног српског ратара, него стотине глава велике господе као Раух што је Од њих нам само зло долази, с те стране нас нигда сунце огрејало није. А од ратара наших зависи будућност народа. Зато смо ми онда саветовали народ да мирно оде на биралиште, мирно да гласа и враћа се са гласања. То чинимо и сад, јер и сад ће бити на биралиштима и војске и жандара. Ни с чим се не треба дати изазвати на неред, ни с чим друге изазивати. Можда ће они подмитити рђаве људе да вас драже и изазивају. Ви ћутите или им се смејте само и вршите мирно и без бриге свој српски народни посао. Нека просто пуцају од једа, кад виде како сте свесни, озбиљни и као какова војска дисциплину (строг ред) држите. Па и јесте војска, народна војска, која се бори за права ове измучене земље и народа у њој. * Знамо да су вас многе облетали чиновници да им обећате гласати за мађарона, да су неки од вас и потписали да ће гласати, само да се отресу напасти невиђене. Немојте мислити да вас веже обећање или потпис. То није меница. Сваки чиновник, који то ради, крши закон о слободи избора и кад би ви хтели