Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

ја сам цар, па су ми дланови пуни жуљева. А све то зато, да вама дам примјер, па да барем под старост своју видим око себе ваљаних помоћника својих и слугу отаџбине наше". Осим тога довео је у Русију са запада небројено сваковрсних занатлија. Кад је Петар дошао на владу, биле су у Русији само 33 фабрике, а за његове смрти било их је 240. Толико је Петар урадио. Области разних у Русији било је до Петра безброј, надзора ни прегледа никаква, крало се, варало, гулило, митило, није било реда никакова, није се знало ни ко пије ни ко плаћа. Све је то промијенио Петар, управу начинио једноставнију, смањио број разних области, свуда увео строг надзор, страшним казнама прогонио глобаџије и подмитљиве чиновнике. Није то било једаред, да је Петар, како је био стасит као оријаш какав, штапом млавио као марву генерале и губернатаре (велике жупане) којима се доказала подмитљивост. Чинио је то, гдје би ухватио такове чиновнике: у канцеларији, на путу, ма гдје. Прије Петра школе нигдје оком да видиш. А за њега никоше школе за официре, за чиновнике свију струка, за инџинире, за попове и најзад школе за народ. Он је знао да је незнање оно што убија Русију, и упео се да учини како би га што више и што прије нестало. Апотеке није видјела Русија до Петра. Чак се старао зато да се уреде баште у којима ће се узгајати љековито биље; његовим настојањем уређене су у Русији прве љековите бање. Пусте крајеве Русије засељавао је народом из гушће настањених крајева и подупирао исељенике. Волио је Русију више него себе, дјецу своју и ишта на свијету. Није било часа у ком није мислио о слави и о величини руског народа и Русије, није било ноћи у којој о том није сањао. За њега у животу није било мира и одмора, вјечити работник био је тај велики цар. Све је учио, све је сам радио, у све се разумио. И зато је морало све добро и велико испасти испод руке његове. б.

Како се зарачунавају шумске штете? (Код имовних опЋина). Наш народ има сваки дан посла са шумским штетама, или да их прави, или буде пресуђиван, или исте утјерују. Ради се ту дакле о плаћању у готовом, а не зна баш нико, како се те шумске штете прорачунавају. Неко виче, да је једанпут за једна кола дрва платио много

више него ли други пута, или да је платио далеко више него ли вриједи. Овдје ћемо у главном упутити, како се те шумске штете рачунају и то једним рачунским примјером, те како у појединим случајевима за исту множину дрва пл&ћа се различито. Прво је код шумских штета, какова се врст дрвета усијече, а познато је сваком, које су врсти боље и те се наравно најскупље плаћају. Те су цијене за поједине крајеве различите, већ према скупоћи дрвета. Друго је у каквом се стању дрво посијече. За суво дрво плаћа се само онолико, колико оно вриједи, а за полусирово и сирово плаћа се више и то опет према томе, је ли дрво извађено из гушЛе или рјеђе шуме, из прве мање, а из друге више. Код ових случајева не плаћа се само оно, што сада то дрво вриједи, него се плаћа и оно, што би то дрво било порасло, да је још остало, док би за сјечу дозрело, односно, док би могло живјети. Највише се плаћају оне штете, које долазе од кресања дрвета, без обзира на то, крешу ли се сирове или суве гране. То се често пута више плати, него ли да је осјечено читаво дрво. Ево примјера. Неко посијече 20 храстових дрвета, просјечне дуљине 10 метара, дебљине у средини просјечно 15 см. (6 цоли), што износи 2*36 куб. метара (кубика) грађе и 1 пр. метар огријева. Рецимо, да је цијена грађе овако крупних дрвета по једном кубику 6 К, а један метар (слабо натрпана кола) огријева (облице) 2 К. Колико ће платити за ово шумске штете? 1.) Ако су дрвета била сува, плаћа: за 2-36 кубика грађе (побК)14'16 К за 1 метар огријева (по 2 К ) 2'— „ свега 16*16 Н (шеснаест круна и 16 иотура). 2. Ако су дрвета сирова и извађена из рјеђе шуме, плаћа исто као напријед за сува, али још мора платити накнаду што би дрво још расло и што је шуму још јаче прориједио, а та се рачуна за грађу тако, да се мјесто кубика грађе рачуна кубик прве врсти огријева (најскупље), који би за растовину коштао рецимо 3 К, а за огријев се рачуна исто онолико, колико износи једанпут израчуната вриједност огријева. Дакле тај повишени износ биће према овом за горњи примјер овај: за трађу 2.36 кубика (по 3 К) . 7.08 К а за огријев 1 метар (по 2 К) . 2.— „ 9.08 Н Овом износу 9.08 круна прирачуна се још

Савјетујте своје рођане и пријатеље да купују и читају овај лист.