Српско коло

Број 44.

Загреб, у четвртак 4. (17.) новембра 1910.

Год. УШ.

Излази сваког & т т т ^ ШШ ^ °: ГЛаои рачу " ају се по —: ;г- ГОПР11П 11П ПП Уг! ||Јпи пиии • • •на по године К Г80 Ш Ш Ш вр 8 Ш ЈШјШ И Ш ^НВЈ' Ш? Ш Уредииштво се налааи » на четврт. год. К —'80 НиколићевоЈ улиои бр. ». За друге зеиље . на го - ПЛП1Ј1Л ПIЛ "Т" штву" „српск^г^кола дину 5 круна. Поједи- НАг ОИп^! Ј 11Л 1 .7 I народног жвсга". Рукови бројевн 10 пот. " ~ пиеи е« ■* »ракају. ... « " >■ - ' ' ■■ "" 1-^таадд— ■■» и .и.Издаје: Друштво -„Српско Коло" (д.-д.) *твт» •**- Уређује: Уредништво „Србобрана"

Српска самостална странка у изборима. II. Рекли смо прошли пут да је заслуга шаке народне господе и у велико већ освештеног српског тежака, што је С. с. с. онако лепо прошла на изборима. Велимо шаке господе, јер осим трговаца, попова и нешто учитеља, сва остала господа држала су се кукавно. То нам је поново наука, да се народна политика не сме ослањати много на господу. То смо знали пре, па смо зато и бацили се свом снагом на посао да се српски ратари што пре упуте у народне послове и на своја плећа приме терет народне политике; на плећа снажна, омишичавила у раду и подношењу свакојаких непогода. Стога је основан и овај наш тежачки лист, стога су одржаване онолике скупштине с ратарима од 1903. године. Избори 1905., 1908. и ови сад показали су како је то било добро. А зато је и С. с. с. у коалицији толико радила, да се прошири изборно право тако, да ратар добије превагу, како му и припада. Многи су говорили да ће отуд зло доћи, јер да је народ неосвештен, да ће народ поћи за мађаронским новцем, пићем и гошћењем, да ће клонути пред силом, претњама, глобама. То су говорили они који појма немају о том колико се променио наш ратар задњих година, колико је постао просвећенији. Но баш ови избори, код којих су Мађарони трошили највише, код којих се највише претило, глобило и затварало утерали су у лаж оне злогуке пророке и птице злослутнице. Баш ових избора нико се није тако показао као ратар. Примера тога лепог држања наших ратара има сијасет и ми их и не можемо све да изнесемо. Дворски котар далеко је од биралишта у Костајници, има села удаљених близу 30 километара. И Срби ратари, ма да су тада заокупљени силним јесенским делом, дошли су листом на избор. Ниједан од њих није тражио накнаде за кола, никакове дангубе; ни један није ни тражио ни хтео примити части никакове. Сви су понели собом од куће, већ према Чувајте и остављајтв свани број овога листа,

свом могућству: хлеба, сира, меса, вина или ракије, мирно гласали, заложили с оним што су понели и.01ишли мирни, озбиљни, ведра чела својим к^ћама. У котару плашчанском дошао је на избор ратар Вукелић, стар 78 година, и то дан пре — пешице! Ратари наши из села Дузлука у котару нашичком .Ј 'тде ^Кборио честити новинар и наш пријатељ Ве^еслав Вилдер са милионаром грофом Пејачевићем, донели су на биралиште пуне торбе од куће, не само за себе, него и за друге изборнике, који су можда толико сиромашни па немају шта боље понети собом од куће! У Глини, Брлогу, упркос силном затварању баш ратара, победисмо славно и то баш заслугом свесних ратара. У котару огулинском фалило је на избору од каких 300 ратара само њих 15! Војнић се показао сјајно. У Петрињи није фалило Срба од сваке стотине ни 5! Грачац, Срб, Кореница имају тако свесну господу и ратаре, да се влада није усудила ни кандидирати. Узаман се злогласни Араницки облизивао око наше куле кореничке. У илочком котару била је ратару Радовану Јанковићу мати на умору на изборни дан. Али Радован је рекао: Пречи је народ него све на свету, идем на избор, па ми јавите, умре ли ми мати. И мати му умрије, док се он борио за народну ствар. Шта требамо ми из прашњавих старих књига вадити примере љубави према народу и отаџбини кад нам тежак наш садањи даје такве примере!

Лоповска политика, У уторак 8-ог овога мјесеца открио је познати сваком Србину пријатељ наш, чешки професор и посланик у бечком сабору д-р Тома Масарик једно страшно недјело, једну гадну и срамну ствар, коју су против нас Срба спремила велика господа швапска и мађарска иа Беча. Сјећате се сви процеса Фридјунгова у Беч$< јер Ђв вам требати и послије, да га читате.