Српско коло

СРПСКО

коло

Год. 7111.

Гроф милионер није могао причекати за ових 6 К 85, него је натоварио оволики трошак дражбени јадном сељаку, који ће ма под највећу камату морати сад смоћи и 6 К 85 и трошкове расгшса дражбе преко адвоката, јер, јадан, не ће моћи допустити да му се прода за 6 К 85 ф. посјед. О овом треба да размисле они који су за паприкаш и друго мито гласали за грофа! Гашо Девић банов фуријешица (Ћирица). Кад је бан прошле недЈеље ишао у Беч, Гашо Девић ишао је с њиме и пазио на његову пртљагу, путне ствари. Његов је посао предавати банове ствари на жељезници и вадити их, додати бану шешир, штап, амбрел, помоћи му да обуче и скине капут, објесити капут о клин и тако даље. Кад се вратио с пута, тужио се Гашо једном доктору у Загребу, да је негдје у забуни изгубио кутију (шкатуљу) с једним бановим шеширом, па се бан страшно љутио. „Силовит је бан — јада се тужни Гашо — никад му угодити." Бан увијек овако, кад иде на пут, вуче по неког од људи покорних, да му помаже код путних ствари. Велики је шкртац, па му се не да плаћати пединтере или фуријешице, кад има људи као Гашо што је, који тај посао врше бесплатно. Стога бан и мрзи људе мрка погледа као Бањанин што је и протурује у сабор, ако треба газећи закон, пединтере и фуријешице као што је Гашо Девић. Јадни, јадни Гашо! Неће га. У опћини Подлапачи котара удбинског већина је Хрвата. Кад је Гашо Девић тамо кортеширао, хтио се умилити Хрватима, па је рекао да је и он православни Хрват. То се згадило једном напредњаку Хрвату шумару, те га изгрди пред свима, што се одриче имена свог, као да је стари капут, а не славно име народно и рече му да Хрватима не треба такових, јер такови би се, кад би им затребало, одрекли исто тако лаш и имена хрватског. Нова мађарска насеобина у Хрватској. У Мсславини (жупаниЈа бЈеловарска) имао је имање од 12.000 јутара белгијски гроф Доре. Сад је он продао то имање једној мађарској банци за 4 милиона и триста хиљада круна. Мађарска банка кани имање парцелирати (подијелити на мање комаде) и населити на њему Мађаре. Тако се туђинци све више увлаче у нашу земљу. Један наш претплаткик није нам платио претплате, па смо му обуставили лист. Због тога се јако наљутио и испсовао нас у листу. Вели да смо свакојаки људи кад унапрво тражимо новац, јер унапрво се нигдје не даје ништа. И томе пријатељу и свима који можда ми-

сле што и он кажемо да штампа и отпремање „С. Кола" од почетка године до данас стоји 9000 К. И сав тај новац исплатили смо до задњег филира, јер ни штампарија нити ико други не ће да чека, ван траже новац. Откуд би га ми дали, кад би сви претплатници тражили од нас да им шаљемо лист унапрво, па да нам плаћају кад прође година? Нека о том промисли онај љутити претплатник!

Различите вајести. Јунац за 33.384 круне. У Лонсхеду (у Енглеској) купио је Лорд Ловат једног јунца од 9 мјесеци за 33.384 круне. Јунац је пасмине Шорнторске и тако диван, да вриједи ову голему своту новаца, цијели иметак један! , Ето, што вриједи одгајати добру насмину говеда и ма какве друге стоке. Број Жидова на свијету. Један жидовски лист објављује да Жидова има свега на свијету 11 мил. 817 хиљада и 783. У Европи има их 8 мил. 942 хиљаде а од тога их има највише уРусији: 5 мил., ПОхиљада и 548, а онда у Аустро-Угарској: 2 мил. 86 хиљада и 277; у Њемачкој има их 607.862; у европској Турској 282 277; у Румуњској 266.652; у Енглеској 238.275; у Холандији 105.988; у Француској 100.000; у Италији 52.115; у Бугарској 33.603; у Белгији 15.000; у Швајцарској 12.264 и онда све мање у другим државама. У Србији има их 5.000 а у Хрватској преко 20.000. У Америци има Жилова 1 мил. 894 хиљ. 409; у Азији 522.635; у Африци 341.867; у Аустралији 17.106. Најнесрећније су Русија и наша држава, јер има у њима двјема на преко 7 милиона Жидова. Остала 4 милиона раздијељена су на сав остали свијет.

Писмо једног ратара из Далмације. Ратар Н. К. из Буковића у Далмацији послао нам је ово писмо: Често сам пута читао у „Српском Колу" коју поучну за добро и корист српскога народа. Више пута сам и читао, како су Срби ратари свјесни у Хрватској и Славонији, како се они боре и отпочињу напредне послове. А Далматинац неће него у крчму, па метне преда се дволигру вина и чашицу, па пије. Ако што и заради, он у недјељу потроши, а неће да иде па да гледа своју стоку, што би му било корисније. Па још каже: Е, не пиј кад има, не пиј, кад нема, онда никада. А што потроши за један дан, оним би могао се претплатити на који лист, особито ево му „Српско Коло" од кога за српскога тежака нема љепшег листа, може га читати сваки Србин ма из којег краја био, из Далмације или из Хрватске и Славоније. Зар нас није свеједна мати одгојила, нас Србе ако се и јесмо одвојили и отишли на дијелове. — Ево ћу вам да сад испричам нешто од мога стрица, који ме љуто увраједио, али ни у чему другом, већ што је