Српско коло

Стр, 2.

СРПСКО

коло

Год VIII.

то би било насиље, неправда, али отворено дело, а не лоповштина. Али, кад они сами састављају бунтовничке списе, па подмукло на темељу лажних списа хоће да нас вешају, кад најимају за новац лажне сведоке као најгори човек у селу, онда је то нешто гадно, онда је то лоповштина. Тако не раде људи, него лопови. То је оно што види и наш сељак, сваки наш човек и због чега им никад неће више веровати „млеко је да кажу бело". И то је та велика добит за нас од парнице велеиздајничке. Ми сад најзад знамо с ким имамо посла и према томе ћемо се и владати. А то је велика тековина.

0 избору опћинског одбора. Право бирања. Но, има случајева, кад неко не може вршити право гласа, па макар био опћинар, мушкарац, пунољетан, самосталан, непорочан и не под стечајем. Навели смо већ да међу такове спадају активни војници и нестални опћинари. Али има још један много важнији случај за наше ратаре. У §-у 29. закона стоји и ово:' „У задругама извршује право избора, у име пијеле задруге, задружни господар, у корпорациЈама један члан власништва". Ово значи, да ниједан задругар нема права гласа за избор опћ. одбора, него само господар задружни. Не користи, дакле, задругару што је мушкарац, пунољетан, самосталан, непорочан, што није под стечајем. Он, уз све то, не може имати право гласа, ако није господар задруге, јер цијелу задругу заступа господар. Ако господар има какову ману, рецимо суђен је због крађе, а није још прошло одређено вријеме, онда у име задруге не гласа нико, господара не може замијенити други задругар коме нема никаква приговора. Код сувласништва може гласати само један члан власништва, а не сви сувласници. • Право бити изабран. За опћ. одборника може бити изабран само онакав опћинар, који има право бирати. Дакле, ко нема ирава гласа, тај не може бити ни ивабран аа одборника. Зато од чланова једне задруге не може бити изабран за одборника нико него господар задружни. Ово нарочито треба упамтити. Јер, често се ратари туже, да није право, што може бити изабран за одборника само господар задружни. Они веле: Врло често има задругара и писменијих и слободнијих, и честитијих него што оу господари задруге, па није право што не

даду предстојници или опћински чиновници, да се изабере за опћ. одборника задругар који није господар кућни, па ма како он био разуман и ваљан. То не стоји, како видите, до воље чиновницима, јер тако одређује закон. Да богме да ће се то морати промијенити, кад се буде стварао нови закон опћински. Онда ће се морати дати и право гласа и право бити изабрану сваком члану задруге, ако нема какве друге сметње. Рекли смо да може бити изабран за опћ. одборника само онај ко има право гласа код опћ. избора. Но код тога има изузетака. Има их који имају право гласа, али свеједно не могу бити изабрани за опћ. одборнике. То су, прво опћинари становници. Већ смо протумачили, да су то такви опћинари, који су у опћини завичајни и живе стално у њој, али не живе на свом земљишту. Затим не могу бити изабрани од опћинара посједника (то су, како рекосмо, такви који нису у опћини завичајни и не живе у њој, али имају у њој некретнина: земље, кућа) они који имају у опћини посјед мањи од 20 рали. Ови дакле, могу само бирати, али не могу бити изабрани. Осим тога влада забрањује чиновницима да буду бирани у опћ. одборе, као и у сабор, жуп. скупштину.

Русија. Катарина Прва (1725—1727.) Петра Великог назлиједила је на пријестолу његова друга жена Катарина. Владала је само двије године. Споменућемо да је Катарина била обична слушкиња једног генерала Петрова, па се допала Петру и он је узео за жену. Иза кратке владе умре она, а на пријесто се попне унук Петров, син погубљеног сина Петрова Алексија, Петар други. Ни Петар други није владао него три године, од 1727—1730. За његове владе није се збило ништа важно у Русији. По смрти Петра другог дође на пријесто кћи Јована, брата Петра Великог, Ана. Владала је од 1730—1740. Боље да кажемо: владао је њезин љубавник Нијемац Бирон. Под заштитом овог Нијемца Бирона заокупише сва прва мјеста у држави разни Нијемци. Руси су били свуда презирани и гањани. За свог насљедника означила је Ана свога рођака Ивана, дијете још, сина своје сестричине, која је била удата за једног њемачког војводу. Но Руси су били сити и пресити Нијемаца, они су се бо-