Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 5.

их ми зовемо. Сад су стали помађаривати и њих. Тако су Новиград Подравски на поштанском жигу има име: Драва-Ујварош; Ђурђевац се зове: Сентђерђвар; а Сесвете су прозвали: Драва Миндсент. Срећна Босна. У Босни има државних чиновника 10.994. Од тога их је око 6000 Срба и Хрвата, а око 5000 туђинаца! Како раде Жидови. У Босанском Новом отворио је по окупацији посао Жидов Соненшајн. Српски народ са Кордуна навукао му је иметак од 200.000 К. Сад је Жидову тијесан Нови и иде у већи град гдје се може љепше да ужива. Његов посао хтјели би и неки Срби преузети али не да Соненшајн, него само свом Жидову. То је његова захвалност нама добрим Србима, који га тако масно поткожисмо. Па зар будале шта боље заслужују!

Поклон од 75 батина! Њемачки цар Фридрих II. имао је један златни ланац са драгим камењем, као успомену од својих прадједова. Он је тај ланац увијек о врату носио, за сјећање.. Једног дана отиде он у лов са другим ловцима, од куд се врате истом за који дан. Кад је већ кући дошао, опази цар да је изгубио онај свој златни ланац. Тешко му се било растати с том успоменом, те даде прогласити свуда по оном крају, гдје је био у лову: ко нађе његов златни ланац, нека се пријави, да ће му поклонити што буде зажелио. Кроз пар дана неки сељак орући спази ланац гдје се свијетли, али пошто он није чуо прогласа, није ни знао шта је то и чије је то. Шта ће он него оде до свога начелника, да га пит.ч за савјет. Начелник (као и већина их) одмах весео упути сељака, нека то носи цару, да ђе добити на поклон што затражи (али да и њему дадне х /з °Д добивеног поклона) а он ће му дати писмено да може лакше до цара доћи. Сељак хтједе на сваки начин од цара да не прими ништа али 'на наваљивање начелниково рече да ће примити и њему 1 /з Д ати Дође он у Берлин, али кад пред царев двор, не да заповједник страже у двор. Кад је сељак показао начелниково писмо, онда му тек обећа заповједник да ће га пустити ако ће му дати Уз од добивеног поклона. Сељак одмах пристане и обећа му поклон од 7з; Уђе у двор али пред собом један генерал, који га такођер неће да пусти у собу цару. Кад он помоли лист од начелника, обећа му пустити га, ако ће му дати Ј /з Добивеног по-

клона. Сељак пристане и униђе цару. Кад је цар примио ланац и упитао сељака „шта тражи на поклон", он је одговорио „ништа". Цар му на то рече да нешто мора примити, па шта било. Тада сељак замоли цара да зовне сву господу генерале и његова начелника к себи, па ће онда казати шта жели. Цар му ту љубав учини и све генерале позове а и његова начелника. Кад су сви били на окупу рече сељак: „Ваше Величанство! Ваш златни ланац нашао сам и хтио сам Вам га дати без икаквог поклона, но кад морам, јер Ви ме силите, онда Вас умољавам да заповједите слугама да донесу овдје клупу и батину, те да мени одрапе 75 батина. Али, Величанство, пошто сам ја свој поклон унапријед подијелио и то: г /з моме начелнику, у з заповједнику страже пред двором, х /з генералу пред собом, то молим да се њима дадне сваком у з мог поклона, а то је сваком 25 батина. На тај су начин добила господа мит од сељака, каквог више никад неће искати ни давати. Д.

Око воћке у јесени и зими, Да нам воЋке буду напредније. Ми обично мислимо, да смо доста урадили, ако изберемо добру и напредну младицу јабуке, крушке или друге које воћке, и посадимо је. А то је погрешно. И око воћке треба доста радити. Воћка тражи нарочиту и разумну негу, па да буде напредна и дуговечна и да од ње имамо истинске користи. Младицу, па и сгарију воћку треба чешће обићи, нарочито с јесени, па поскидати и очистити сву ону испуцалу кору, маховину и лишаје, које нађемо по стаблу и дебљим гранама. Јер се у оним пукотинама по испуцалој кори намноже разне бубице и штеточине, те после штете воћку, ако их оставимо на дрвету. А и маховина и лишаји сметају порасту воћке, а и легло су разних штеточина. Крајем октобра и почетком децембра ваља заредити у воћњаку од дрвета до дрвета и каквим гвозденим стругачем, или и каквом оштром четком, очистити стабла и дебље гране. Ово се лако ради, нарочито кад је влажно време. Око дрвета треба разастрти какав стари покровац и ту скупити сву ону испуцалу кору, маховину и лишаје, што скинемо с дрвета, па све то однети из воћњака и бацити у ватру, да изгори.

Савјетујте своје рођаке и лријатеље да купују и читају овај лист.