Српско коло

Број 50.

Загреб, у четвртак 16. (29.) децембра 1910.

Год. VIII.

Излази сваког четвртка у кедјељи * • * Цијека Ауетро-Угареву: на годину К 3'20 на по године К 160 на четврт. год. К —'80 За друге звиље : на годину 5 круна. Поједини бројеви Ш пот.

СРПСКО

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћ УЈУ> рачунају се јефтиније. • « » Ургпништво се налази т Николићевој улици бр. 8. Пасма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА вародвог |Лвста". Руко~ пиен еа »раћају. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана'

(Сазив сабора — Одгађање — Гажење устава — Банова веБина — Лепа странка). 22. ов. месеца сазван је био наш сабор у седницу. По темељном нашем државном закону од 1869. године, спбор се мора састати пре почетка нове године, да испита и одобри прорачун за будућу годину. То тражи наш устав, темељни закон државни. Раух је први бан који сабор није хтео сазивати, који је газио устав, владајући без прорачуна. Томашић се хтео начинити леп и сазвао је сабор. Али кад је видео да нема на њему сигурне већине, он га је одмах и одгодио до 23. јануара 1911, а да о прорачуну није било ни речи. И тако је код нас по други пут погажен устав, ушло се без прорачуна у нову годину, на^тупило је незаконито стање. Зашто је то бан учинио, ма да је код избора председника, потпредседника и бележника саборских имао већину и протурио све до једног противнике српско-хрватске коалиције? За председника изабран је мађарон д-р Најман, за првог потпредседника мађарон д-р Папратовић, за другог потпредседника д-р Шуперина, један од вођа хрватске пучке сељачке странке. За бележнике саборске изабрани су: Мађарон д-р Збјежовски, франковци д-р Хрвој и д-р Кумичић, посланик хрв. пучке сељачке странке Ловрековић и радикал д-р Алекса Ивић. Од коалиционаша, којих има 35 и од Милиноваца, којих има 9 није изабран нико. А коалиција и Милиновци су већина изабраних посланика. Како је онда бан протурао своје људе? Ево како: Он има 18 изабраних посланика, франковци 15, хрв. пучка сељачка странка (Радићевци) 9, радикал 1. То су свега 43 изабрана посманика. Свега бираних посланика има 88, дакле банових 43 против 45, већини која је против бана. Али по застарелом нашем закону о сабору имаде у нашем сабору вирилиста, људи великаша, који имају право гласа и говора у сабору без избора. То су православне владике и патријарх у Хрватској и католички бискупи и

надбискуп, па онда доста грофова и барона. Бан је дакле командирао ове вирилисте, грофове Бомбелесе, Отенфелсе, Драшковиће, Јанковиће и друге, од којих многи и не знаду нашег језЈ^к^^-бабор. Њима се придружио српски владика Грујић, католички бискуп Крапац и још неки, а онда велики жупани, који такођер имају вирилно право гласа. Свега њих 10—15. И тако је бан скалупио већину од својих 18 мункача, 15 франковаца хрватских радикала, 9 Радићеваца, 1 српског радикала и 10—15 вирилиста. Помоћу небираних посланика надгласана је већина од народа бираних посланика и тако народна воља погажена. До сад се то никад није догађало. Ово је први пут. И у овом изигравању народне воље сложише се мађарони, франковци, радикали и Радићевци, све сами највећи пријатељи народни иа «-• речи и у говору, са великим жупанима, грофовима, баронима, бискупима и владикама! Шарену ову војску сатерала *је у једно коло само грамзивост за власти и мржња на српско-хрватску коалицију, на њено поштење, које она никад ни за што није хтела продати и због чега је мрзи без граница и Беч и Пешта и сви њихови слугани и најамници. Шарена чета, да шаренија не може бити. И тога се препао бан, па против закона одгодио сабор до 23. јануара 1911. не били дотле премамио већину коалиције себи. Али узалуд му надање. Нека само влада и даље с овима, с којима је скалупио већину или нека опет распушта сабор. Народ треба да одлучи, је ли вољан пристати на то, нека му кроје капу грофови, барони, жупани и њихове пришипетље, или то право и дужност придржава за се.

Значење велеиздајничке парнице. IV. Ми смо Срби потргани на четири државе: Аустро-Угарску, Србију, Црну Гору и Турску. Али ни то није доста било нашем Уеуду. У самој Аустро-Угарској потргани смо још на четири дела, у којих сваки живи својим засебним животом: на Угарску, Х^ватску и Славонију,/

Чувајте и оставдајтв свани број овога листа, јер ће ваи требати и послије, да га читате.