Српско коло
Срт. 10.
СРПСКО коло
Год. VIII.
рече, да је видио Божићев траг, те доконају е је Божић њихово село мимоишао. Пођу дакле за оним трагом, што им је онај братац казао и поведу собом кнеза као најпаметнијег у селу да с Божићем преговара. Хајде они оним трагом, хајде, док дођу пред једну пећину. Пусте кнеза напријед, а они за њим. Кад се пећина почела сужавати, рећи ће кнез: — Е, сад, браћо, ја ћу побаучке, а ви ме сви турајте, неби ли се како провукао. Сагне се кнез, а ови одовуда потисну, док се кнез почне копрцпти, а они помисле да му је мило што је Божић обећао скорим доћи, те повуци кнеза натраг, да и њима каже радостан глас. А нуто њихова велика чуда! Извуку кнеза без главе! У пећини био међед, за чијим су трагом и пошли, те ишчупао кнезу главу из рамена. Домишљају се Ере, да ли је на кнезу икако и била глава, али нико се не може сјетити, јели или није. Сложе се на пошљетку сви у том, да га носе кући, питају му жене. Кад га донесоше кући, кнегиња рече: — Богме, кад се негдје лани бријаше, глава на њем бијаше; за друго вам не умијем ријет. Док се у једно доба присјети неко и од кућне чељади: — Ма чини ми се и љетос о крстима 1 искаше нову капу, те ју је облачио — ваљада на главу.
Како ћеш најлакше добнти воћну КаКОВу Ж8ЛЕШ, У грму, живици и шуми има много дивјака. Потражи јаку и здраву, ископај и пресади у свој воћар. Ако си је пресадио с јесени или рано у прољећу, то је можеш већ првога прољећа уцијепити са младицом оне воћке^ која се теби допада. Тако уцијепљена воћка већ у трећој, а редовито у четвртој години роди. Ја сам пробао и освједочио сам се, па проб^ј и ти, па ћеш видјети. Кад дивјаку ископаваш, почми из далека копати, па ћеш јој тако сачувати коријење (жиле). Особито мораш пазити, да чим више има ситнога коријења. Кад си ископао, онда оштрим ножем одрежи озлијеђено коријење и прикрати средњи коријен (срчаницу). Ископану дивјаку не држи на сунцу и вјетру, да јој се коријење не исуши. У воћзру ископај дубоку по метра, а ако је земља иловача, још и дубљу, а метар широку јаму. Горњу земљу бацај на једну страну, а доњу на другу.
Чим је јама дубља и шира, тим је боље. јер се земља боље измијеша и постаје сипкија, Измијешана земља је гнојнија, а у сипкијој се коријен лакше шири. У ископану јаму поврати горње земље и погноји са добро прегорелим ђубром, затим примјери дивјаку тако, да буде у земљи дубоко као и прво. Акоје јама предубока, а ти нагрни још земље. Кад си примјерио дивјаку, па јој засуо коријење, онда добро почепај, да се коријење учврсти. Затим засипљи земљом до половице, па опет почепај, а потом доврши. Не заборави уз воћку поставити колац и привезати, јер ако благо на њу набаше, па је чешањем помакне с мјеста, неће се сигурно примити. Питому младицу одрежи још у вељачи, јер се најлакше прими кад је у то доба одрезана. Сад се у Карловцу плаћају три јабуке сексер, 20 ф. Равмисли колико се сексера може добити са добре јабуке. Зато сад немој- оклијевати, него одмах тражи дивјака. В.
Два брата, — Руска народна прииоветка Живела два брата у два села; један био богат, а други сиромах. Дође неки празник и сиромашни брат пође ббгатом у госте. Стигне и каже му: — Брате! Данас је празник, почастићеш ме ваљда брашком 1 ). — Брашком! — рече богати. — Ено ти вани у кади, пиј колико хоћеш. А у кади била вода; сиромашни брат напије се воде. Пође кући, пева и чује — неко пева с њим; он запита: — А ко то пева? — Па ја — проговара неко. — А ко си ти? — Ја — рече — Невоља. — Па куде идеш? — Богме с тобом. — Како са мном? — Па ја увек идем с тобом. — Ја ћу — рече сиромашак — умрети, како стигнем кући. — Нека, а ја ћу с тобом. Дође он кући и стане правити мртвачки сандук; начини га и рекне: — Невољо, Невољо! Улази у сандук. Затим запита: — Невољо, Невољо! Јеси ушла, шта ли? — Унутра сам већ. И однесе је он на гробље, закопа је и почне се богатити од тога часа. Богати брат
Крота - љетна литија и молптва, да вријеме (град, туча, лед) жита не побије.
Ј ) Неко рЈ 'ско пике.