Српско коло

Год. VIII.

СРГ1СКО

коло

Сгр. 3.

су коалицијом створили мађарски блок (друштво), а гдје је мађарски блок, тамо мађаронскога не треба". Ми не волимо у „Српском Колу" употребљавати ружне и просте ријечи. Али овако како је о нама Србима говорио Радић, може говорити само један најгори циганин чергаш и лопов. Радић је по крви циганин, из цигањске фамилије, која се удомаћила у једном хрватском селу. Промијенили су његови стари црну боју у бијелу, али цигањска ћуд је остала. То најбоље потврђује и овај говор. Дакле, ми Срби смо душмани Хрватске, због нас ће она изгубити и што има, ми дакле водимо не мађаронску него мађарску политику. Двије године давио је нас Србе Раух и мађарски министар предсједник Векерле, јер нисмо допуштали да прегазе Мађари Хрватску; јер смо се борили против језика мађарског на жељезницама нашим. Најбољи наши људи чамили су по тамницама, посланике српске: Будисављевића, Прибићевића, Бањанина, Пелеша, Стојановића и Марковића сваки час чекала је тамница због тога. Радић је дотле мирно спавао у својој кући. И сад је он бранитељ Хрватске, а ми душмани! Ми се боримо против мађарона, а он се сложио у сабору с њима и са грофовима, од којих многи и не знаду говорити него само њемачки и мађарски. И сад је он пријатељ и бранич народни, а ми непријатељи! Може ли бити већег циганлука од овога? Мудар је циганин, дуго је крио траг и заваравао нас. Али још није доста мудар. Прије времена открио је карте и дао нам прилике да га упознамо. А могао нам је доста зла учинити, више него што ће, да није тако био пренагао и лаком као прави Циганин. Сад ћемо га се знати чувати.

0 избору опђинског одбора. Бирање. Гласање је особно и усмено. То значи да изборник мора главом доћи и гласати, ако хоће да му вриједи глас. Не може дати овлаштење другом да за њега гласа. А онда, гласа се усмено, а не писмено цедуљицама или кругљицама. Сваки изборник мора на глас рећи за кога гласа. Не значи то да он не смије имати пописана имена оних за које кани гласати и да их не смије одатле прочитати. Човјеку је тешко попамтити каквих 12 имена. Зато, ако је изборник писмен, може пописати имена кандидата и прочитати их гласно пред повјеренством. То је свеједно усмено гласање. Не би вриједило онда, кад он не би имена прочитао, него предао саму цедуљу, или кад би ко други про-

читао та имена на мјесто њега, Дакле неписменима људима пуно је теже. Они морају запамтити имена свију кандидата., научити наизуст. Изабран је онај ко добије већину свију ирисутних изборника. За крајишке управе свако село бирало је за се свог одборника. Зато наши Крајишници не могу никако да се науче на нови закон, по ком за све одборнике скупа глаеају сви изборници. Они држе да то није по закону, него да се то ради по вољи и ћефу престојника или опћ. чиновника. Али немају право. И по новом закону мора свако село бити заступљено у одбору, мора имати у њему одборника из села. Само што сва опћина мора гласати за све одборнике, из свију села. То је разлика између старог и новог закона. Ратари на ли највише приговарају зато, што они познаду само људе из својих села, а не знаду ко је најбољи за одборника из других села, па како онда да гласају! Али зато треба да се људи из разних села прије избора о том договоре. Ако је неко село посве малено, оно можда само неће имати право на одборника, него у друштву с којим другим селом. Јер закон вели да сва села морају бити размјерно заступљена у одбору. То значи према броју душа. Јер не би било право да село од 1000 душа има једног одборника, а и село од 200 душа једног. Колико које село бира одборника, то одређује, како смо већ рекли, код оснивања опћине жупанијска област. Код великог пореза је другачије. Тамо могу сви одборници бити из једног села, а могу бити и из разних села. Јер одборници великог пореза не заступају опћине све, него само велике порезнике. Па ако су велики порезници случајно сви из једног мјеста морају бити и одборници, јер они бирају између себе. Овдје морамо нешто нарочито напоменути, на што се много пута не пази, јер народ тога не зна. Онај ко је велики порезник, може бити изабран за одборника само у великом порезу, он не може бити потврђен за одборника, ако буде изабран у малом порезу. Знамо овакав случај: У једној српској опћини хтио један Жидов трговац и крчмар, велики порезник, да буде изабран. Али у великом порезу падне, јер ту су у већини били Срби имућни и самостални људи, Онда се он кандидира и у малом порезу, јер гласа се усмено, а он има силне дужнике међу изборницима сиромашним, па тешко оном ко против гласа. И буде изабран. Али то је противзаконито. Неко уложи уток и избор његов буде укинут. Велики порезници и онако бирају трећину заступства између себе, и више него што би смјело бити. Кад би се могли бирати још и међу малим по-