Српско коло

Год. УШ.

СРИСКО коло

Стр. 5.

„С Богом остај, Љутица Богдане! Да с' у здрављу опет састанемо И црвена вина напијемо!" Вели њему Љутица Богдане: „С Богом пош'о Краљевићу Марко! Већ те моје очи не виђеле! Како си ме данас препануо, Никада те пожељети нећу". Оде Марко уз кршно приморје, Оста Богдан украј винограда.

Павле I (1796—1801.)

Катарину наслиједи на пријестолу син јој јединац Павле, ког је имала с Петром трећим. Било му је већ 40 година. Мати га није никад марила, а зато ни он ње. Мати је увијек сумњала да ће он дићи буну против ње и збацити је, као што је и она његова оца, а свог човјека. Зато га је држала под строгом паском, опкољена уходама. У вјечитој опасности и страху живиоје, па постао и сам опор, неповјерљив, мрк, сумњао је у све. Једва је чекао да дође на пријесто. И кад је то дочекао, опила га је власт и начинила га још опоријим, жешћим и бездушнијим. Постао је тиранин, да му је мало равних било. Бјеснилу његову није било мјере и граница. Дрхтаху пред њим сви, па и жена и одрасла му дјеца. Нико није био сигуран за главу, част и иметак свој. Страдали су небројени. Кад би му дошли свијетли часови, он је знао да ради добре ствари. Тако је он први почео олакшавати тешки положај руских сељака. Славни Суворов, о ком смо писали већ опширније, прославио је за његове владе руско оружје. Руска војска отишла је под њим у Италију, да помогне нашој држави против Француза. Дотад непобијеђене Французе потукао је Суворов у неколико битака у Италији. По том је прешао с руском војском преко највећих планина у Европи Алпа, које су преко 4.000 метара високе. Прошао је кроз вјечити снијег и лед на њима. То дјело извршио је при,е двије хиљаде година један војсковођа и више нико до Суворова и Руса његових. Све те побједе и слава нису могле ца помогну Павлу, да угуше незадовољства које се против њега све више гомилало ради његових нечовјечних. дјела. У ноћи између 11. и 12. марта 1801. побуни се војска. Водили су је први доглавници цареви. Павле први буде збачен и удављен. За цара буде проглашен његов син Александер, омиљен у сво.ј Русији ради своје добре

ћуди и срца, бистрог ума, образоване главе и ради познате свима жеље његове да Русији учини добра коликогод му буде могуће. Алексаннар I. (од 1801.—1825.) Не може се описати колика је радост завладала на глас да се он зацарио. „На улицама плакаху људи од радости, грлећи један другог као на Ускрс" — записао је један човјек из тога доба. „То је једна од успомена која се нигда не може заборавити: нијема свеопћа радост обасјана јарким прољетним сунцем! Ни ријечи о прошлом, све о садањем и будућем" — записао је други. Никога од присташа очевих, па ма били на најгорем гласу, није он казнио. А све које је отац прогнао или како друкчије казнио, Александар помилова. Одмах првих дана буду укинути на брзу руку разни рђави закони и наредбе, а издане нове, напредне. Буде допушгено сваком ићи из Русије и долазити у њу, допуштен буде увоз књига (за Павла је то било забрањено, јер се бојао да ће с књигама доћи нове слободне мисли). По градовима буду укинута вјешала, која је подигао Павле, а на која су се прибијала имзна људи што се огријеше о цара. Код судова буде укинуто мучење, „стид и срамота људског рода" како рече цар. Нови цар престаде раздавати на поклон царске кметове, а цар Павле распоклањао их је 600 хиљада својим пријатељима и олугама. Царски кметови живјели су готово као слободни људи, много боље од кметова спахијских. И зато их Александар није хтио давати у ропство. Кад су га питали зашто, он Је одговорио: — Већи број сељака је роб у Русији; није, мислим, потребно на дуго причати о том, како је то стање понижење и несрећа за људство, Ја сам се завјерио да нећу увећавати броја робова и зато ми је правило у животу да не раздајем ратара у приватно власништво. Он забрани продавати сељаке кметове као марву, како се то прије радило, Једино ко је продао своју земљу, продао би тијем и кметове с њом. Али прије су кметове изводили на вашаре као стоку и продавали их посепце, 'без земље. Кметовима допусти да могу куповати своје земље, која им је слободна и да се могу откупљивати, ако се споразумију са спахијом. Оно исто што сад хоће да у Босни узакони вла;;а. Неко вријеме носио се мислима да кметове посве ослободи. То и много још друго биле су прве његове ваљане одредбе и поправци првашњег стања.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.