Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

22

руског амбасадера који саветује поступност и да тражимо оно, што се може најлакше добити, а то је митрополитска катедра у Скопљу. Ми емо, дакле, наставили и даље, да радимо у томе правцу.

Било је разних предлога у то време, који су се износили код нас, и који су се претресали у штампи и у нашем јавном мнењу, незадовољном услед тако дугог одуговлачења решења, ових питања. Предлатано је и успостављење пећске патријаршије; било је савета, да се наша радња у Цариграду потпомогне и војним мерама; неки су предлагали и неке ванредне мисије у Цариграду, и ми смо дискутовали поједине од тих предлога; претресали смо их и нашли, да не можемо ни један од њих да усвојимо, а да се не изложимо неуспеху.или још већим компликацијама. Успостављење пећске патријаршије у оним границама, које је она имала у турској царевини и које обухватају само данашњи косовски вилајет, не би, по нашем мишљењу, одговарало потпуно тежњама наших сународника у Турској, којих има и изван граница те старе пећске патријаршије јер има Срба и изван границе косовског вилајета у битољском и солунском вилајету. То установљење пећске патријаршије могло се зар постићи, и ако тешко, и без цепања од васеленске цркве, али оно, што би могло да задовољи цео наш

народ у Турској — а то је установљење једне афтокефалне цркве у границама, у којима живи народ у Турској —- то се не би могло постићи

без оцепљења од васељенске патријаршије. И ми