Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

тога питања, опазило се, да и она жели, да се оно расправи каквим компромисним путем, који би у суштини задовољио наше сународнике. Кад смо опазили ту готовост код патријаршије, да се ово питање реши путем компромиса којим би се очувале привилегије Велике Цркве, а у исто време задовољили суштаствени интереси наших сународника, ми смо се, потстакнути још и одобравањем царско руске владе, а уз пристанак црногорске владе, са којом смо увек солидарно „радили, на тај пут вратили. Стање, у коме се ово питање сад налази, тако је, да га ја не могу у целој суштини преставити Народном Представништву. Могу рећи само толико, да је томе компромису у основи тежња, да се очувају привилегије Велике Цркве, које би се окрњиле ако се Амвросију не би дао берат, али да се задовоље праведни захтеви наших сународника у скопљанској епархији, који би били угрожени, ако би се Амвросије са бератом вратио у Скопље, и тиме онемогућио да се Србин постави за митрополита.

Тако стоји то питање скопљанске епархије и ми се, господо, надамо —- да одмах одговорим на питање г. г. Гиге Гершића и Ћурчића ми се надамо, да ће и васељенска патријаршија увидети, да у задовољењу српског народа, њене духовне деце у Турској, да у задовољењу тога праведног захтева, леже њени сопствени интереси, јер их незадовољење може отерати било у унију, било у шизму. Ми се надамо да ће и Његово Величанство Султан и Његова влада увидети да задовољавањем праведних захтева својих пода-