Српско питање у Турској пред Народном скупштином : (седница скупштинска од 12 јулија 1897. године)

29

нашој граници и односно мера које је краљевска влада предузела да тим упадима стане на пут.

Арнаутски упади, господо, нису никаква, ндвина код нас. Ви сви знате, да од како постоји на нашој граници тај немирни елеменат, да од тога времена ми патимо од честих упада арнаутеких и наши погранични становници имају пуно разлога да се жале на такво једно стање. Ја се сећам из давнашњих времена да је то питање о упадима арнаутским било увек на дневном реду код нас. Ми смо увек скретали пажњу турској влади и жалили смо се против таквих поступака, указујући на зле последице које отуд могу проистећи и по нас и по саму туреку царевину, и ја могу да вам кажем, да је од пре три године па на овамо, преко стотине нота упућено од стране нашег посланика у Цариграду на Порту односно тих упада. Из тога можете видети како су чести ти упади на нашој граници.

Кад бих имао времена и кад бих смео да. морим ваше стрпљење, ја бих могао да вам набројим све шта се десило, од кад смо ми дошли на управу земаљских послова па до данас, на нашој граници. Један од крупнијих догађаја десио се 24. пр. месеца кад је преко 200 арнаута из села Маврића напало на једну нашу караулу близу Преполца. Наши стражари са карауле, пошто су исцрпили у одбрани сву своју муницију, морали су се повући у унутрашњост Србије, док им нису притекли у помоћ стражари са суседних караула, а и сами тамошњи становници, те су тако сузбили Арнауте. То је био један кру-