Срце и душа Европе : прилог за историју првих педесет година у животу и раду Друштва Црвеног крста уопште и Српског друштва Црвеног крста на по се

рана ao aaa ra una

o eraka 198.

~

59

Чл. 3. После сваке битке, онај који заузме бојиште мора одмах предузети све мере за тражење и заштиту рањеника као и мртвих од пљачкања и рђавог поступања. Његова је дужност да нареди да се сваки мртвац пажљиво прегледа пре него 'што се укопа или спали.

Чл. 4. Свака ратна страна послаће чим буде могућно противној или властима његове земље све војничке знаке идентитета нађене на погинулима, као и имена рањеника и болесника које је она прихватила. Ратне стране извештаваће се међусобно о свим интернирањима, премештањима, ступању у болнице, као и о смртним случајевима међу заробљеним рањеницима и болесницима. Оне ће прикупљати све предмете личне употребе, све вредности, писма нађених на бојишту или остављених од рањеника и болесника у санитетским заводима и формацијама — па ће их послати интересованима преко њихових власти.

Чл. 5. Војна власт може да апелује на милосрдну ревност становништва за пријем и негу војних рањеника и болесника, под њеном контролом, и може особама које се буду одазвале том апелу, дати специјалну заштиту и извесне имунитете.

П. О санитеским формацијама и завојима.

Чл. 6. Ратне стране заштићаваће и поштоваће покретне санитет. формације (т. ј. оне које су намењене да прате зараћене војске).

Чл. 7. Ова заштита престаје ако се сан. формације и заводи употребе на штету непријатеља.

Чл. 8. Неће изгубити заштиту: 1-0 ако је персонал формације или завода наоружан и ако то оружје употреби да брани себе или своје рањенике и болеснике; 2-0 ако нарочита стража чува формацију или завод који нема својих наоружаних болничара, и ако стража има правилан мандат; З-ће ако се у заводу или формацији нађе оружја и муниције, скинутих са рањеника а не послатих још надлежној служби.

ЛШ. О персоналу.

Чл. 9. Персонал који је искључиво намењен подизању, преносу и лечењу рањеника и болесника, као и администрацији санитет. завода и формација, војни свештеници, биће поштовани и заштићени. Ако падну у руке непријатељу, са њима се неће поступати као са заробљеницима. Ово важи и за страже поменуте у чл. 8.

Чл. 10. Сматрају се као личности побројане у предњем члану и све особе друштва за драговољну помоћ, прописно признате и овлашћење од своје владе, које ће се употребити у санитет. формацијама и заводима војске, наравно под условом да се покоравају законима и правилима војним.

Свака држава мора да саопшти, било још у мирно доба, било у почетку и за време непријатељстава, на сваки начин пре фактичке употребе, имена оних друштава која је овластила за приватну помоћ, под сопственом одговорношћу, при санитетским службеним установама сопствене војске.

Чл. 11. Признато друштво какве неутралне земље не може позајмити сурадњу свога персонала и санит. формација једној од зараћених