СРЂ

— 54 —

Наранча и дјевојка Народна пјесмпца. приопћио М. С. Узрасла је под Нов'јем наранча, Гојила је Новкиња дјевојка, Љети би је водом заливала, Зими би је свилом загртала. Бога моли Новкиња дјевојка, Да јој роди жутица наранча, Бога моли и умолила га, Роди њојзи три жуте наранче. Једну шаље дужду од Млетака, А њој дужде танану галију, У галији триста галиот&. Другу шаље цару честитому, А њој царе сјајно огледало; Трећу шаље од Сења Ивану, А њој Иво коња и јунака. Мала хвала дужду од Млетака, Што ми посла танану галију, У галији триста галиота, Н'јесам јунак да по мору бродим, Већ дјевојка да у дому стојим. Мала хвала цару честитому Што ми посла сјајно огледало; Дјевојка сам сама огледало. Вела хвала од Сења Ивану, Што ми посла коња и јунака; Знаде Иво што је за дјевојке, Коња јахат и јунака љубит.