СРЂ

— 65 —

Епистоларије. (приопћио Л. Зоре) Колике ли је зламенитости по науку, просвјету и књижевност сабирање нриватнијех писама и дописница гласовитијех људи. није потреба да овдје расправљам, јер сви они, за које ово пишем, увјерени су о тријезности и озбиљности овога иосла. Колико би се могло још изнијети на видјело драгоцјенијех ствари и вијести из приватнијех дописа, што леже у спремама а и по тлима под стољетном прашином овдје у Дубровнику а и друговдје! А ипак у тијем списима знани људи расправљали су сва дања и годишња епохална питања минулијех вијекова, у којима се огледа писац и расправља о питањима н. п. критике, хисторије, математике, хронологије, дипломације, археологије, политике, поезије, књижевности, и у оиће свију грана знаности, умјетности и лијепијех вјештина! Колико још тога има особито у нашему Дубровнику! А да се не рече да прегоним, споменућу епистоларије гласовитога нашега Руђе Бошковића у некој нашој властеоској кући, што лежи тако без икаква мара и обзира; а ипак то је епистоларије свијетскога гласа, као нути које уздржи дописе и отписе Бошковићеве с најгласовитијем учењацима и математичарима на свијету; та доста }е споменут чувенога Lagrange, с којим се Бошковић непрестано дописивао и примао одговоре, у којима су дуге расправе и драгоцјене вијести о математици и астрономији. Те Лагранге-ове дописе Бошковићу имамо у Дубровнику. Кад Францези за ово обазнају, одиста ће нас претећи. А гдје су дописи с другијем високијем лицима о нитањима свакојакијем, па и о дањим тадашњим политичкијем догођајима, који су свијетом дрмали и оставили и до данас трага! Но ипак то све још лежи запуштено и непребрато. А имамо двије наше Академије у Загребу и у Биограду, којима би имао бити то главни посао! Кад би се сва епистоларија, које би могли само из Дубровника изнијет, турила у свијет, било би дебелијех књига, по којима би засјало, да ми нијесмо на свијету само од прошастога вијека, него да смо имали удјела у свијету и у Европскијем приликама за дуги