СРЂ

ПРОГЛАС

Стари Дубровчани стекоше дугијем тијеком времена драгоцјено искуство, из кога cv црпли сјајне илодове. нресудне за будућност нашега народа. Њихови насљедници, прекаљени разликама згода, додали су искуству искуство. На темељу те стечевине одлучило се је покретање у Дубровнику листа за науку и књижевност. По закључку састанка, у коме се измијенише мисли о програму, лист ће се звати Срђ. На поданку овога брда одњивио се II цвао је^Дубровник за тисућу година своје славне хисторије. Дубровник, који је за тамне Оалканске ноћи чувао жижак српске просвјете прекаљене латипскијем хуманизмом; и који се, као независна држава и-као књижевна република своје врсте, није никада одрекао заједнице са срискијем' залеђем на Балканима .^— г како то утврђују и политички и књижевни сноменици његовијех архива — заступао је у вијеку већ минулому, и онако расцарен и обез1 'лавЈвен, правац умјереиости и широкога хуманизма v пренороду српске књиге. »Забавник Штионнце Дубровачке«, у коме бирани умови с ове стране Неретве заступаху знатну еноху наше књижевности, na познији »Словинац«, двије су лијепе странице Дубровачкога умнога живота, које се не ће отети од њега. Надахнут овијем угледима, Срђ ће настојати да изнесе свијету на видик плодове српске књиге поглавито приморске, која за овијех деценија жестоке политичке борбе није у опће имала ни времена, а ни пригоде да изнесе своје радове на божје видјело._ Наш ће Cpi) настојати да одговори овоме нозиву и овој потреби. Ио њему има да се на научном и књижевном пољу поновно зачује глас/Дубровдика, а с њим и приморскога Срнства. Његове су странице.отворене евима Дубровчанииа, свима Србима, Иа и брацкијем племенима на југу, а не тражи друго него једну мисао водиљу, којом еу његови оснивачи задахнути: Мисао српскога књижевнога јединсгва на основи здравога развитка народнијех сила, које је наш б"е смртни Вук иа видик изнио и објавио.