СРЂ

— 140 —

cla se za njegovu kuću hoće težak, a ne gospođičić. A Bog istina, naš ti mu Boško prigovorio, cla će bit i bolji. Nešto se primirio iza toga i sve mislio i mislio. Biće sad doma. Antun na to ni habera nego ravno Krstovoj kući. Га kud ćeš bolje sreće; srio Krsta gdje se vraća iz pojate; pošo bio vidjet živo. „Zdravo, Krsto, a što dobro radiš?" nazdravi Antun. „А evo pošo u pojatu da vidim ono malo živora", odvrati Krsto. — „А kako ide?" — „А tako veće. Žlje i gore. Ne da se, pa ne da." — „Lijepo će vrijeme i sutra, a? što ti se čini?" — „Reko bi da će, a baš mi je dodijala velika kiša; neka ti Božijega sunca. Barem je suho." — „Da ćeš u kuću, imo bih ti kazat dvije riječi." — „А da što ću veto 1 ) u kuću. Ajmo da." Već na pogled Antuna štaklo se Krstu. Odmali promislio na svoju nesreću. Zašto nije mrtav nego živ da pred sobom vidi onu rgju. Crn mu je pred očima, želio bi ga se trsit, ali red je čuti šta želi. „Uh! A biće mu ponestalo para", u sebi će Krsto. Janica je bila u kuhinji, a oni će dvojica u kuću — na pod. „Sjedi tu", počne Krsto. „Ра mogu i na nogama, mlad sam", prihvati Antun. — „Sjedi, pa zapali". Izvadi mu kesu duhana i doda jedan čibuk." — ,,Ne pušim čibuk, veto španjulete", i pokaže kutiju punu cigareta," Nakostreši se Krsto na toliko gospostvo, tc htjedne da gjisne od ljutine, ali se suzdrži, pa će: „Vi Amerikani svegj imate što drukčije. A da što si htio?" — „Evo dogjoh pitat (umre u Krstu krv) nešto." — „Što? Kaži!" — „Zaželio sam poć u Ameriku, a nemam otkle. Ono malo što sam donio, došo vrag po svoje, pa pogje li, pogje. S ocem sam u zavađi " — ,,Ti bi htio para, a s ocem u zavadi. Hm!"

') V«t i i'tto to je već = nego.