СРЂ

— 312 —

rodne. Da je Vuk ovako kupio, zbirke bi rau bile daleko deble, ali u nima ne bi bio sam biser, nego bi bilo i ЈЦипака. U knizi ovoj jedva dvije do tri stvari nove da vrijede. A to je koliko i nijedna. Mostar 1902. XX. * * * Самртни обичаји у Турака. Белешке Тих. Р. Ђорђевића (стр. 221-238. прештампано из »Годиптњице Николе Чупића књ. XXI.«) У Београду — цијена(?) Ова је књижица особито знаменита, јер нас упознаје са смртнијем обичајима у Турака, а доста је тијех обичаја и у крштенијех Србаља, што су примили с истока преко Турака. Господин професор Ђорђевић има темељите припреме, да обрађује народословну струку и пуно нас је задужио с овом рађом, која је малена по објаму, а велика по садржини. Доста се може из ње научпти, навластито из марљивијех опазака, а справни смо примати и ми од браће мухамеданаца сличнијех рађа о обичајима. Ево увода, па се по њему зна како се о тому радило: »0 самртнијем обичајима у Мухамеданаца, колико је меии познато, све до 1899. године у нашој књижевности није било говора. Те године написао је г. Вид Вулетић-Вукасовић чланак о посмртнијем обичајима код Мухамеданаца у ХерцегБосни, у коме је означено пуно веома интереснијех података о смртнијем обичаЈима око мртваца у мухамеданаца у ХерцегБосни. Али и послије овог прилога г. Вукасовића остало је још посла на томе пољу, а сем тога подаци г. Вукасовића још нису обичаји Турака, већ Срба Мухамеданаца.« Госп. Ђорђевић одушевљено пигпе о мухамеданцима и хвали Србе мухамедове вјере . . . Т>. ш

') В. Летоппс Матице Срл., књ. 197. стр. 142-158.